Aleksić: Ne kupujem Jubmes banku

Na srpskom bankarskom tržištu nema iznenađenja kod velikih igrača kada je reč o vlasništvu. Međutim, u „nižoj ligi”, odnosno kod manjih banaka vlasnički transferi, promene i ukrupnjavanja su češći.

U javnosti se spekuliše da se Miroljub Aleksić, vlasnik „Alko grupe”, namerio na Jubmes banku. On se svojevremeno oprobao u bankarskim vodama osnivanjem Alko banke koju je kasnije prodao KBC banci.

Međutim, Aleksić za „Politiku” kaže da ta informacija nije tačna.

– Ne znam ko to plasira i kome to treba. Akcionar banke „Telegrupa” je već u zgradi banke na prvom spratu i oni postavljaju svoje kadrove. Njihov generalni direktor Milan Stefanović je raniji generalni direktor Jubmesa u vreme kada su dati svi sumnjivi plasmani, koji su pali na teret banke. Po priči sa tržišta oni sa povezanim firmama i kastodi računima banaka poseduju 12,5 odsto akcija i imaju jako dobre odnose sa članovima Upravnog odbora banke. Mi sa 4,99 odsto i bez saglasnosti NBS ne možemo da dođemo do značajnijeg procenta, a time ni do bilo kakvog upravljanja. Nama je cilj da po dokapitalizaciji banke, ako je bude, a članovi Upravnog odbora tvrde da imaju partnera, prodamo naše akcije i zaradimo nešto na razlici u ceni. Dok drugi imaju druge ciljeve – kaže Aleksić.

Jubmes banka zauzima tek 0,3 odsto bankarskog tržišta, a prema visini akcija iz poslednjih trgovanja na Beogradskoj berzi banka vredi oko 15 miliona evra.

Prema propisima, potencijalni kupac mora, za sticanje udela većeg od pet odsto, da zatraži dozvolu Narodne banke (NBS), a na naše pitanje u centralnoj banci su odgovorili da im „Alko grupa”, odnosno „Alfa plam”, nije podnela takav zahtev.

Iako Jubmes banka u javnosti važi za praktično državnu banku njena vlasnička struktura je veoma raznolika. Država je pojedinačno najveći vlasnik s udelom od 20 odsto, dok Beobanka u stečaju ima 6,6 odsto. Sledi bivša velika država SFRJ s 5,3 odsto, preduzeće „Alfaplam” samog Aleksića s 4,9 odsto koliko imaju i kastodi (zbirni) račun Erste banke i „Telegrup”. Na makedonsko ministarstvo finansija se vodi oko 1,7 odsto akcija banke, a na federalno što je verovatno BiH oko dva odsto.

Nagađa se i da ruska VTB banka odlazi s ovog tržišta i da su kupci s domaćeg tržišta. I u ovom slučaju radi se o maloj banci s tek 0,35 odsto tržišnog učešća. Ova banka na naše tržište stigla je 2008. godine kao Moskovska banka, međutim nikada nisu imali ambiciozne planove za širenje. O tome svedoči i to što doslovce imaju samo dve filijale, jednu u Beogradu u Balkanskoj ulici gde je i sedište banke, a drugu u Novom Sadu u poslovnoj zgradi NIS-a.

Iz lige malih banaka novog vlasnika je dobila prošle godine kragujevačka Kredi banka koju su kupili Andrej Jovanović i Bojan Milovanović, bivši vlasnici čipsare „Marbo”. Banka je promenila ime u Direkt banka i s tim imenom je kupila Findomestik banku u Srbiji, inače podružnicu francuske BNP Pariba banke. Računa se da je u momentu prodaje kragujevačka banka imala udeo od tek 0,4 odsto tržišta koliko je imala i Findomestik banka koju su novi vlasnici potom kupili.

Početkom ove godine AIK banka Miodraga Kostića kupila je grčku Alfa banku, nekadašnju Jubanku. U momentu prodaje Alfa banka imala je oko 2,5 odsto tržišnog udela, dok je AIK imao oko šest odsto.

Inače, u javnosti se nagađa da su i preostale tri grčke banke u Srbiji na prodaju – Eurobanka, Vojvođanska i Pireus koje u prva dva slučaja zauzimaju oko četiri odsto tržišta, a u trećem dva odsto.

Više od polovine banaka na domaćem tržištu ima udeo manji od tri procenta, i za većinu njih ovaj neveliki tržišni udeo znači grčevitu borbu za opstanak. Veliki udeo na tržištu ne znači automatski i siguran profit, ali svakako garantuje lakše pozicioniranje na tržištu.