Korak nazad

Sa ozvaničenim poskupljenjima hleba, ulja, mesa i najavljenim korekcijama cena mleka i mlečnih prerađevina, septembar će, po svemu sudeći, sasvim ispucati ovogodišnju zadatu stopu inflacije od 6,5 odsto. Međutim, za sada, ta činjenica kao da guvernera Narodne banke Srbije Radovana Jelašića, ali i neke resorne ministre, mnogo ne brine. Bože moj. U najgorem slučaju, kako procenjuju, ovu godinu možemo okončati sa rastom cena na malo od oko 7,5 procenata.
Malo ili mnogo - pitanje je sad. Procentni poen gore ili dole, sudeći po potezima kreatora ekonomske politike, ne bi trebalo da nas mnogo brine, iako do kraja godine ima još četiri duga meseca. Zbog toga je u taktičkim razigravanjima s novim cenama čak gotovo sigurno poskupljenje struje za oko pet procenata - odloženo za neko bolje i mirnije inflatorno vreme.

Kao vidan doprinos spokojnijim inflatornim danima potpredsednik vlade Božidar Đelić dodaje, kao uspeh vlade u minulih sto dana, da je "osigurana stabilnost cena hleba u narednih godinu dana". Ako je to baš lako, što "dogovorom" s proizvođačima tako nešto nije učinjeno pre ovoletošnjeg talasa poskupljenja. Ili to možda ima neke veze s tržištem, a ne sa dobrom voljom žitara, mlinara, pekara i ostalih u tom proizvodnom lancu.

Suština ovogodišnje antiinflatorne politike nije, niti može biti, u pukom procentnom poenu viška, već u onom što se može nazvati očitim korakom nazad u ekonomskim reformama, ozbiljnom zakašnjenju u restrukturisanju i privatizaciji preostalog dela državne privrede i slabljenju tržišnih zakona i institucija. Čim se vlasti dogovaraju sa proizvođačima o cenama, bila to čak i struja, tržište je u toj nameštenoj igri - suspendovano. Šta to znači?

Pošto država, a uz nju i sve ono što nude zelena i druge pijace, "drži pod kontrolom" koji promil više od polovine cena u prometu, a one joj izmiču kontroli, pa pribegava već viđenim mehanizmima iz prošlog doba, koji nikome, a ponajmanje potrošačima, nisu doneli sreće i "hleb za tri dinara" - ona je već samu sebe isključila iz tog posla.

I u većem broju zemalja EU bila je suša, pa čak i katastrofalne poplave, usevi su podbacili, ali evropski komesari nisu pregovarali sa seljacima, proizvođačima ili trgovcima o ceni hleba, mesa, ulja ili mleka.

Guverner Jelašić, kao najpozvaniji za održavanje stabilnosti cena i zdravlja nacionalne valute, može, u ovakvom razvoju događaja, da bude čak i zadovoljan. Cene, na koje on svojim merama utiče, po dosta visokoj ceni, i dalje su dosta umerene i neće, tvrdi, preći zadati interval od četiri do osam procenata. S tim što on i dalje ne odstupa od ranijeg cilja - donje granice zadate inflatorne "kapije".

Čak i da se takav scenario u potpunosti ostvari, Srbija će sa mogućom inflacijom od 7,5 ove godine opet biti u vrhu svih evropskih lestvica i nepun poen dalja od prošlogodišnje stope od 6,6 odsto. Time se još jednom pokazalo da nam za doslednu antiinflatornu politiku i skidanje procenata godišnjeg rasta cena, do evropskih dva odsto, treba mnogo više tržišta i srazmerno tome manje države. Pogotovo u privredi gde joj uopšte nije mesto, ali ona tu uporno opstaje. Neće da odumre, kako su nas ne tako davno "klasici" učili.