Proleće koje to jeste

Jedna moja dugogodišnja saborkinja u borbi za demokratsku Srbiju napisala je u izbornom danu na svom FB profilu: „Moja domovina možda jeste siromašna, na momente vrlo tužna i malodušna, ponekad eskapistična, ali je čovečna i časna, uljudna i građanska i ja je volim baš takvu kakva jeste.“ Ovo je napisala posle obilaska Srbije u kampanji najvažnijeg protivkandidata. Niko, a pogotovu ne statističari, ne mogu da opovrgnu da je većinska Srbija upravo ovakva, goreopisana. Nametnut nam je model Srbije koji predstavljaju rijaliti programi, izveštavanje o kriminalu i nasilju. U takvom modelu nema mesta ni za šta, osim za strah i osećanje bespomoćnosti. Ono što mediji forsiraju, ljudi odbacuju s gnušanjem, ali shvataju da žive pod svojevrsnom okupacijom. I prilagođavaju se, primenjujući onu formulu „glasaću za tebe, kada pobediš“.

Naučna savetnica, Institut za sociološka i kriminološka istraživanja, Beograd

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU