Izopačena umetnost

Američka spisateljica Fransin Proz diplomirala je na koledžu Redklif, a magistrirala na Harvardu. Autorka je dvadesetak romana i dobitnica brojnih priznanja i stipendija, poput Gugenhajm i Fulbrajt stipendije. Bivša je predsednica Američkog PEN centra i članica Američke akademije umetnosti i pisma i Američke akademije umetnosti i nauke

Pegi Gugenhajm je 1946. godine objavila knjigu „Ka novom veku”. Bila je to pomalo „uvrnuta” priča o njenom dotadašnjem životu u kojoj je otkrila mnogo ličnih stvari. Imala je četrdeset i osam godina. U Njujorku je njena avangardna galerija-muzej „Umetnost ovog veka” postigla uspeh i kod kritike, i kod šire publike. Otvorena je u oktobru 1942. godine. Bio je to prostor za izložbe, osmišljen na veoma inovativan način, u Zapadnoj 57. ulici, i ubrzo je postao mesto okupljanja najpoznatijih umetnika koji su tada stvarali u Njujorku. Tu su svoje radove izlagali iseljenici iz Evrope koji su pobegli od rata i talentovani mladi američki slikari.

Marijus Bjuli, jedan od Peginih pomoćnika, beležio je ko je sve dolazio u galeriju, koliko često i koliko se dugo zadržavao: Breton („poprilično”), Tangi („često”), Fernan Leže, Osip Zadkin i Mark Šagal, Mata, Pavel Čeličev („provodili su tu mnogo vremena”), Dišan („često”), Man Rej („jednom ili dvaput”), Bar („često”), Kisler, Aleksander Kolder („bili su tu stalno”), Džejms Džonson Svini („ostao bi tu po ceo dan”), Madervel, Žan-Pol Sartr... Polok, Džipsi Rouz Li, Dejvid Her, Kliford Stil, Herbert Rid („provodili su tu mnogo vremena”), Meri Makarti („povremeno”), i tako dalje...

KOMPLETAN FELjTON U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU