Nebeske oči Zvezdare gledaju sa Vidojevice

Najstariji srpski naučni institut, Astronomska opservatorija u Beogradu, danas navršava 130 godina postojanja. Osnovan je 1887, dekretom ministra prosvete Kraljevine Srbije, na inicijativu Milana Nedeljkovića, profesora astronomije i meteorologije Velike škole, obrazovne institucije koja je 1905. prerasla u Univerzitet u Beogradu.

Od 1932. godine, adresa Astronomske opservatorije je na takozvanoj koti 253, jednoj od najviših tačaka Beograda. Upravo zbog opservatorije (Zvezdarnice), nekadašnji Veliki Vračar promenio je ime u Zvezdaru, kako se danas zove i opština na čijoj teritoriji je opservatorija.

U ovom institutu danas radi četrdesetak naučnika, koji trenutno realizuju sedam projekata. Prema rečima direktora Gojka Đuraševića, nekadašnjoj „primarnoj delatnosti” – teleskopskom posmatranju nebeskog svoda – primat je preuzelo modeliranje i simulacije na kompjuterima. Usled širenja grada, došlo je do takozvanog svetlosnog zagađenja, tako da Zvezdara više nije idealna osmatračnica. „Oči” opservatorije sada su na planini Vidojevici kod Prokuplja, gde od prošle godine radi i najveći teleskop u regionu, nazvan po Milutinu Milankoviću. Lokacija je idealna, na nadmorskoj visini od 1.150 metara, a svetlosno zagađenje je minimalno.

– Očekujemo da uskoro počnu radovi na izgradnji adekvatnog paviljona na Vidojevici, umesto sadašnjeg u kome je smešten teleskop – najavljuje direktor Đurašević.

Čitav projekat, koji je finansijski podržala i Evropska komisija za istraživanje i inicijativu, predstavlja najveće ulaganje u našu posmatračku astronomiju još od tridesetih godina prošlog veka. Tada je nabavljen Veliki refraktor, teleskop koji je u to doba bio jedan od najvećih u Evropi. Troškovi njegove izgradnje plaćeni su kao ratna odšteta iz Prvog svetskog rata. U to doba gigantski instrument donet je na Zvezdaru u delovima gde je spojen i postavljen u paviljon.

U perspektivi, kompleks na Zvezdari trebalo bi da preraste u muzej. Za te namene, sada je upodobljen jedan od paviljona. Za ostvarenje kompletne zamisli, potrebna su značajna ulaganja.

Inače, aktuelnu sto tridesetu godišnjicu postojanja Astrološka opservatorija će obeležiti kasnije od današnjeg „okruglog” datuma. Za jesen je planirana Nacionalna konferencija astronoma, na kojoj će učestvovati i gosti iz inostranstva, a krajem godine će u galeriji SANU biti priređena izložba o istorijatu opservatorije, ustanove koja, iako zagledana u nebo, nije bila pošteđena turbulentnih zemaljskih prilika.

Pri povlačenju iz Beograda na kraju Velikog rata, Austrijanci uništavaju sve instrumente u opservatoriji, koja se tada nalazila u Karađorđevom parku. Posle godina oporavka i uzleta, naročito nakon preseljenja na adresu na kojoj se i sada nalazi, opservatorija biva znatno oštećena u Drugom svetskom ratu. U posleratnom periodu, postojeći paviljoni su obnovljeni, a izgrađeni su i novi.

Devedesete godine odlikuje značajan odliv kadrova i gotovo potpuno zanemarivanje astronomije u dekadi ratova i sveopšteg osiromašenja. Tačku na mračnu deceniju stavilo je razaranje tokom NATO bombardovanja. Jedna jedinica Vojske Jugoslavije, smeštena u opservatoriji, našla se na meti avijacije alijanse. U paviljonu gde su vojnici odložili opremu došlo je do požara, a stradao je i jedan teleskop.