Stojan dobio prvu rundu protiv bregzita

Prvu rundu je dobio, ali bitka tek predstoji. Da li će Stojan Janković, u Londonu poznat kao Stoli, uspeti da ospori deportaciju ili će povratkom u Srbiju nakon 27 godina postati prva žrtva bregzita?

On je jedan od onih koji su devedesetih godina otišli u beli svet i nikada više nisu kročili u Srbiju. Njegov SFRJ pasoš je sada nevažeći, a zemlju su podelili ratovi. Nije podneo zahtev za srpsko državljanstvo, a britansko nije dobio. Stojan je kao ničiji državljanin u Kentiš taunu živeo i radio sve do pre neki dan, kada je priveden s namerom da sutradan bude deportovan u Srbiju.

Ali to što po slovu zakona živi ilegalno najmanji je problem za njegove komšije, mušterije i još 20.000 Britanaca. Ne skrivajući se, godinama je radio u prodavnici zdrave hrane. Poslodavac ga je prijavio, kao što se i on uredno javljao imigracionom centru.

Stojan je znao da mu nedostaje još jedan papir koji bi ga formalno učinio jednakim među Britancima ali, kako je priznao tamošnjoj štampi, nije mario za to, nesvestan da može izgubiti život koji je gradio decenijama. Zbog toga su oni koji ga znaju ustali da se bore za svog Stolija, smatrajući da je od dokumenta važnije to što se asimilovao i što je svim srcem Britanac i patriota.

Uz peticiju kojom su od vlasti tražili da stopira „sramnu deportaciju” uputili su i pismo u kojem stoji, navodi „Gardijan”, da za 27 godina niko nije imao zamerku na njegovo ponašanje.

„On ljubazno i s iskrenom lojalnošću služi kupce u prodavnici. Primeran je komšija. Možda je za vas samo statistika, da kažete da ste ove godine deportovali hiljade ljudi, ali za nas je oličenje vrednosti koje gaji London”, stoji u pismu.

Da li je Srbin Stoli postao simbol bitke za britanske vrednosti, ali i, nakon bregzita, neizvesne sudbine čak i onih koji imaju pasoš države članice EU?

Kako je Stoli pritvoren svega dan nakon što je London zvanično započeo dvogodišnji razlaz od Brisela, njegov slučaj povezuje se s aktiviranjem člana 50 Lisabonskog sporazuma. Janković je pre nekoliko godina prvi put uhapšen i upozoren da treba da sredi papirologiju, što nije uradio. Stoga se komšije pitaju zbog čega do sada nije deportovan i sumnjaju u zakonitost slučaja zbog činjenice da su ga pustili i dali mu dve nedelje da reši problem nakon uručene peticije. 

Ako je tako, onda je Stoli prvi osetio pravo značenje reči bregzit. Možda će kroz dve nedelje, u pedeset trećoj godini, u Srbiji tražiti posao i graditi novi život. Sličan strah deli i više od tri miliona građana iz EU koji se plaše da postaju taoci bregzita. Iako je masovna deportacija nezamisliva, oni strepe da će biti primorani da napuste Ostrvo, pogotovu nakon što je vlada odbila da im, pre početka pregovora s EU, garantuje prava. Parlament je dozvolio premijerki Terezi Mej da aktivira član 50 a da ovim ljudima ne garantuje da neće biti ugroženi i da se njihovim statusom neće trgovati u razgovorima s Briselom.