Stijović: DB je pripremala ubistvo Ćuruvije

Drugog dana svedočenja pred Specijalnim sudom, bivši funkcioner Resora državne bezbednosti Zoran Stijović izjavio je da tokom istrage 2001. godine nije znao ko su nalogodavci i izvršioci ubistva Slavka Ćuruvije, ali da je znao da je Državna bezbednost učestvovala u pripremi i uništavanju tragova posle tog događaja. Ponovio je i tvrdnju od prethodnog dana, da u toj istrazi nije došao ni do jednog dokaza koji bi povezao Radomira Markovića, načelnika RDB sa ubistvom Ćuruvije.

– U razgovoru sa Cvijetinom Milinkovićem, dežurnim načelnikom u CRDB u vreme ubistva, Milan Radonjić je rekao da će možda biti primenjena druga mera – naveo je svedok.

– Da li je ta druga mera ubistvo – pitao ga je Vladimir Marinkov, branilac prvooptuženog Markovića.

– Ja to nisam rekao.

– Šta je dokaz da je služba učestvovala u tome – bilo je sledeće pitanje odbrane.

– Atipičan rad na tom predmetu, paralelna komunikacija između Zorana Pavića, Radonjića i Milinkovića, koji je video da je Radonjić upoznat sa dešavanjima svakog trenutka na terenu tokom tajne pratnje Ćuruvije. To su bile indicije – kazao je Stijović.

U nastavku, svedok je ispričao da je dosije o Ćuruviji ostavljen u sefu Komercijalne banke, da je nuđen raznim stranama da se objavi i da je u javnost plasiran posredstvom Fonda za humanitarno pravo.

On je objasnio da je Dragan Cvetković, čovek čije je inicijale prepoznao kada su u listu „Blic”, u oktobru 2000. objavljeni kao podaci o ubici Ćuruvije, bio njegov prijatelj. Obojica su, kako je rekao, bili operativci RDB na Kosovu i smatrao je da je to zloupotreba, zbog čega se angažovao da se to razjasni. Ipak, Cvetković nije dao formalnu izjavu niti je sprovedena istraga na osnovu informacije u tom listu.

Odgovarajući na pitanja tužioca Milenka Mandića, Stijović je kazao da je u okviru istrage imao dosta insajderskih informacija o uništavanju dokumentacije iz RDB, ali da nisu odmah pregledali materijale, planirajući da to urade kasnije, već su ih samo kontraobaveštajno štitili.

– Znate li zašto je uništena sveska o tajnom praćenju Ćuruvije iz 1999. godine – pitao ga je tužilac.

– To je predmet utvrđivanja – prekinula ga je sudija Snežana Jovanović.

– To je nesporna činjenica – odgovorio je tužilac, a Stijović je kazao da nije sprovedena istraga u tom pravcu.

On je rekao da su njemu bile interesantne izjave pripadnika službe Stevana Baste, jer je on pominjao nelogičnosti i sumnju u postupak oko praćenja Ćuruvije, ali nije konkretno govorio o tome. Basta je takođe, prema saznanjima Stijovića, u razgovoru sa jednim funkcionerom CRDB kazao da je „sve to ličilo na pripremu nekog nezakonitog dela”. Pored toga, Stijović je naveo da je tražio i da se ponovo razgovara sa Milinkovićem, kako bi on detaljnije objasnio način komunikacije tokom praćenja Ćuruvije.

Stijović je izjavio da je tokom istrage ubistva Ćuruvije jedna kriminalna grupa planirala da ga ubije.

– Posle privođenja Radonjića u Okružni sud, mi smo u kontraobaveštajnoj zaštiti došli do informacije o uključenosti kriminalnih struktura i praćena je aktivnost te grupe. Kontrolisali smo telefone i sve vreme je plasirana informacija da je bivši pripadnik JSO Nikola Lončar Bambi čovek koji treba da me ubije. On je bio moj prijatelj. O tome je bilo upoznato rukovodstvo centra – rekao je Stijović, objašnjavajući da je iz te komunikacije proizilazilo da je sva krivica za privođenje Radonjića pripisana njemu.