Smirivanje berze

Na berzanska zbivanja u regionu, pa i u Srbiji, znatno više od domaćih političkih potresa deluju globalna događanja, smatra generalni direktor Beogradske berze Gordana Dostanić, koja, u izjavi za naš list, podseća na to da su već mesecima sve berze u regionu na nizbrdici trpeći svojevrsni „cunami” s epicentrom u američkoj ekonomiji čiji talasi se prelivaju preko državnih granica.

Ulaskom stranih portfolio investitora – investicionih i penzionih fondova i srpsko tržište kapitala je postalo osetljivije za kretanja na svetskim tržištima. Stranci su nekoliko godina unazad dominirali na domaćem tržištu kapitala, tako da se njihovaprivremena investiciona hibernacija neminovno odražava na ponudu i tražnju, tim pre što je srpska berza plitka, a na njenom zvaničnom tržištu, Listingu A, promeću se akcije svega tri kompanije.

Uz to, na berzi se još čekaju akcije „blu čip” kompanija poput Telekoma, EPS-a, NIS-a, kao i raznolike državne hartije, poput municipalnih ili obveznica za popunu budžetske kase.

Valja podsetiti na činjenicu da su na vanberzanskom tržištu Beogradske berze isključivo preduzeća iz procesa privatizacije koja su tu dospela pod pritiskom Zakona o privatizaciji, podseća Dostanićeva.

Kriza vlade i parlamentarni izbori zakazani za 11. maj u drugi plan su bacili podelu besplatnih akcija i sem ranijih najava zvaničnika da bi krajem ove godine na berzi trebaloda se premijerno pojave akcije Telekoma nema nikakvih novijih vesti koje bi podstakle investitore da na vreme zauzmu „čeku” na tržištu pripremajući se za taj trenutak, kaže naša sagovornica.

Imajući u vidu činjenicu da očuvanje poverenja investitora ili njihovo povlačenje ima povratan uticaj na likvidnost tržišta, razvoj i negovanje tog poverenja trebalo bi da bude jedan od glavnih ciljeva države koja želi da razvija tržište kapitala i privlačenje svežeg novca za razvoj privrede.

Pozitivan je signal da se. uprkos smanjenom učešću u prometu, niko od postojećih stranih investitoranije potpuno povukao s tržišta, ali su mnogi „prepakovali” svoje portfelje, uključujući u većem procentu nego ranije obveznice stare štednje, na primer, one koje imaju prinos od šest do osam odsto na godinu.

Ne treba zaboraviti ni na činjenicu da je lane, u vreme kad je Srbija, isto kao sad, imala tehničku vladu, iz koje se tad povukao G 17, a pregovori sa EU bili prekinuti, berza najbolje stajala i da su se cene vinule u nebesa, poguravši indeks najlikvidnijih akcija uvis za maltene 100 procenata.

Pokazalo se da je to bio ekonomski neutemeljen rast zbog čega je od juna prošle godine krenula korekcija koja traje i danas.

Ipak, javno objavljivanje poslovnih rezultata kompanija kao da je unelo malo optimizma i uravnoteženijeg kretanja na tržištu, stabilizaciju indeksa, odnosno njihovu smanjenu fluktuaciju, a dovele su i do oporavka cena pojedinih hartija dobrih preduzeća, kaže Dostanićeva.

Po njenim rečima, to bi moglo da privuče postojeće investitore da više ulažu u takve hartije, ali je moguće i da neki veći investitori, koji su trenutno u posmatračkoj ulozi, nakon parlamentarnih izbora uđu na srpsko tržište kapitala.