Američka kriza ruši berze u regionu

Premda zemlje u regionu jugoistočne Evrope, kojima pripada i Srbija, od početka godine nisu bile suočene s uzavrelim političkim problemima kakvi su predsednički izbori, kosmetski Gordijev čvor, kriza vlade, koja je inicirala vanredne parlamentarne izbore, na najvećem broju berzi su indeksi akcija, kao pokazatelji trenda kretanja cena, od početka godine daleko više izgubili na vrednosti od indeksa najlikvidnijih srpskih akcija Belex15 i kompozitnog indeksa 100 akcija Belexline.

Prema podacima od 27. marta, najizraženija negativna korekcija zabeležena je na berzi u Sarajevu, gde je SASX-10 izgubio 34,6 odsto vrednosti.

Indeks Zagrebačke berze CROBEX spustio se od početka godine sa 5.245,58 na 3.894,56 indeksnih poena, što predstavlja pad od 25,7 odsto.

Negativna korekcija zahvatila je i berze zemalja koje uživaju status člana Evropske unije. Naime, slovenački berzanski indeks SBI20 u navedenom periodu izgubio je 22,36 odsto vrednosti, bugarski SOFIX beleži pad od 27,65 odsto, dok je na berzi u Budimpešti zabeležen nešto blaži silazni trend od 16,52 odsto.

Za to vreme Belex15 je pao za 22,7 odsto, dok opšti indeks Beogradske berze beleži pad od 18,07 odsto.

Pojedini analitičari ukazuju na pojačan oprez investitora zbog visoke volativnosti na tržištu, što smanjuje promet, u kojem se učestalo smenjuju pozitivni i negativni uticaji, zbog čega berzanski indeksi iz dana u dan menjaju smer i boju – od zelene u crvenu i obrnuto.

Očigledno je da za nekoliko prometa i berzanskih indeksa u regionu postoji zajednički uzrok, koji je jači od unutrašnjih političkih prilika i krize, kakva postoji u Srbiji, gde su mnogi politikantski usmereni analitičari pribegli uobičajenom objašnjenju da je za sve što se dešava kriva radikalska „babaroga“, odnosno strah od eventualne prevlasti „nedemokratske i antievropske opcije“.

Epicentar aktuelnih potresa na tržištima kapitala u regionu jeste kriza američkog tržišta rizičnih hipotekarnih obveznica koja je prouzrokovala globalnu kreditnu krizu i vodeću svetsku ekonomiju dovela do ivice recesije.

U takvoj situaciji investitori su počeli da se oslobađaju rizičnih hartija i okrenuli se strateškim proizvodima, kakvi su nafta, zlato i drugi metali, zadržavši pozicije samo u sigurnim papirima na razvijenim tržištima.

Tokom prošle sedmice došlo je do izvesnog smirivanja negativnih kretanja na američkom finansijskom tržištu, što je dovelo do porasta indeksa na svetskim tržištima kapitala.

U istoj nedelji i cene sirove nafte beleže pad, investitori se polako povlače sa robnih tržišta i dolazi do jačanja dolara.

Ipak, u ovom periodu bilo bi opasno, kako ističu analitičari Volstrita, prenaglašavati očekivani rast dobiti velikih kompanija, s obzirom na izraženu zabrinutost za američku ekonomiju. Zna se da je desetak poznatih kompanija moralo da plati, na osnovu sudske presude, iznos od 1,4 milijarde dolara zbog objavljivanja pristrasnih podataka u cilju privlačenja potencijalnih investitora.