Uprkos američkoj oluji, u Evropi mirno

Evropa se smiruje od posledica oluje u Americi, a najnoviji izveštaji pokazuju da poslovno poverenje u Nemačkoj, Francuskoj i Belgiji raste, piše „Njujork tajms”. Ovim je na probu stavljena stara izreka koja je dosad najbolje opisivala prekookeanske ekonomske odnose: „Da li kad u Americi zahladni u Evropi već pada sneg?”.

Ovaj američki dnevni list takođe navodi da nekoliko ekonomskih eksperata predviđa da će Evropa uspeti da se izvuče od negativnih efekata sa američkog tržišta.

Istini za volju, finansijska tržišta već su poremećena nemirima sa druge strane Atlantika, a investitori su zabrinuti da će evropske banke biti izložene lošim efektima američkih hipotekarnih zaduženja. Ali izgleda da evropska ekonomija pokazuje da može da se vrati u pređašnje stanje. Uprkos rastu evra, teorijski, uvek opterećuje evropske izvoznike.

Nemački izvoznici, primera radi, ističu da imaju više poverenja u svoj razvoj, čak i posle meseca kada je evro otišao na 1,6 dolara.

– Iznenađeni smo jer se ovde polemisalo o tome kakve efekte američka finansijska kriza ima na Nemačku – kazao je Klaus Aberger, ekonomista u tamošnjem IFO institutu. – Imali smo jačanje evra, ali su naše firme ocenile da je njihov izvoz vrlo dobar – prenosi „Njujork tajms”.

Slična situacija je i u Francuskoj i Belgiji. Jedino iz Italije stižu loši izveštaji. Njihov indeks poslovnog poverenja (takozvani „ISAE”) pao je u martu na najniži nivo u poslednje dve godine.

Nataša Vala, ekonomista „Goldman sača” u Parizu, rekla je da se francuske kompanije još dobro nose sa plivajućim kursom.

Njihova nada čini se kao osnaženje Evropskoj centralnoj banci u njenom odbijanju da isprati smanjenje kamatnih stopa na federalnim rezervama, što je bila američka mera za pomaganje privredi da izađe iz krize. Zato je i Žan-Klod Triše, guverner Evropske centralne banke, prošle srede istakao da takva mera može da pokrene inflatornu spiralu.

– Aktuelnom monetarnom politikom doprinećemo postizanju objektivne stabilnosti cena – kazao je Triše u Evropskom parlamentu u Briselu i tako je poslao poruku optimizma Nemačkoj.

Ovaj komentar, procenjuju ekonomisti, može da se protumači i kao da će Evropska centralna banka napustiti nepromenjene kamatne stope već posle juna, za kada je mnogo bankarskih stručnjaka već predvidelo da će se Evropska banka pridružiti monetarnoj politici koju vodi američki FED.

Engleska banka podržava odupiranje Evropske centralne banke da primeni alarmantne mere i traži dugoročno rešenje za prevazilaženje krize.

Dok obe centrale banke pokušavaju da se hladno drže, Žan-Klod Triše, guverner Evropske centralne banke, upoređuje aktuelnu buru sa naftnim šokom iz 1970. godine i azijskom finansijskom krizom. Ta događanja su nas, kaže, naučila kako da se nosimo sa ovakvim poremećajima, i pokazala da postoji potreba za većom otvorenošću.

U Evropskoj komisiji su takođe nervozni zbog američke ekonomske krize, navodi „Njujork tajms”. Naročito zbog rasta cene nafte i slabljenja dolara.

Stopa evropskog privrednog rasta pala je na 2,2 procenta u četvrtom kvartalu 2007. godine sa 2,6 odsto u trećem kvartalu. Rast izvoza pao je na 0,5 procenata u četvrtom kvartalu, sa 2,1 odsto u prethodnom tromesečju. Komisija, ipak, predviđa da će izvoz porasti za 5,3 odsto u 2008. godini.

– Vraćanje na pređašnje stanje je obezbeđeno, zahvaljujući strukturnim reformama u toku poslednje decenije. Ranjivost Evrope je manja nego što je bila – smatra Klaus Regling generalni direktor ekonomskih i finansijskih odnosa Komisije.

– Optimistični smo zato što možemo da rešavamo probleme bolje nego u prošlosti – zaključio je.