Legalizacija uspomena

Neki dokoni hroničar je zabeležio da je do poslednjeg svetskog rata Makenzijevom, od Slavije do Čubure i kafane „Priština”, bilo nanizano trideset svratišta za odrasle, i da je većina imala „živu” muziku, vredan personal i veselu klijentelu.

A onda su kafane desetkovane, pa bi se danas mogle pobrojati na prstima jedne ruke: nema „Zorana”, „Novog Beograda” ni starog „Englezovca”, „Trandafilović” se premetnuo u prodavnicu, velika „Vltava” u bakalnicu, „Mala Vltava” u poslastičarnicu...