Slučaj ubistva Ćuruvije nije rešen ni posle 18 godina

Komisija za istraživanje ubistava novinara saopštila je juče da državni organi nisu završili posao samim raspisivanjem poternice za odbeglim Miroslavom Kurakom, koji je optužen kao direktni izvršilac ubistva novinara Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. godine.

„Javnost ima pravo da zna čeka li naša država da se on pojavi na nekoj od evropskih granica, ili ima konkretan plan da otkrije gde se skriva i da ga privede”, navodi se u saopštenju povodom 18 godina od ubistva Ćuruvije.

Komisija je napomenula da pruža snažnu podršku pravosudnim organima koji vode postupak protiv nalogodavaca i izvršilaca ubistva, ali i da zahteva dodatni napor da suđenje teče efikasnije. „Tehnička ograničenja ne mogu biti prihvatljiv izgovor za sporost procesa, tim pre što je pravda za Slavka duže od decenije bila nedostižna”, navodi se u saopštenju koje je potpisao predsednik Komisije Veran Matić.

Za ubistvo Ćuruvije u toku je suđenje nekadašnjem šefu DB-a Radomiru Markoviću, šefu beogradskog centra DB-a Milanu Radonjiću, pripadniku tog centra Ratku Romiću, dok se Kuraku sudi u odsustvu jer je u bekstvu.

Prema optužnici, Ćuruviju je 11. aprila 1999. godine ubio Miroslav Kurak, a saučesnik mu je bio Ratko Romić, koji je drškom pištolja udario Ćuruvijinu prijateljicu Branku Prpu u glavu.

Pre dva dana navršeno je 23 godine od smrti novinarke lista „Duga” Radoslave Dade Vujasinović 8. aprila 1994. godine, a taj slučaj još nije rasvetljen, niti je tužilaštvo razrešilo dilemu da li je reč o ubistvu, samoubistvu ili nesrećnom slučaju.

Eventualno krivično gonjenje za ubistvo Dade Vujasinović u svakom slučaju zastariće za dve godine, jer naš Krivični zakonik predviđa da se „krivično gonjenje ne može preduzeti kad protekne 25 godina od izvršenja krivičnog dela (teško ubistvo) za koje se po zakonu može izreći zatvor od 30 do 40 godina”. (Tanjug)