Vlasnici strani, a dugovi državni

Javna preduzeća u Srbiji tradicionalno su na tapetu zbog lošeg upravljanja. Međutim, dva primera iz privatne prakse: „Agrokor” i „Goša”, poslednjih nedelja pokazuju i da menadžeri u privatnim kompanijama i te kako mogu da pariraju direktorima državnih firmi kada je o pogrešnim upravljačkim odlukama reč. Problem je što loše poslovne odluke njihovih vlasnika nisu samo njihova privatna stvar, jer ceh na kraju plaćaju ovdašnji radnici i dobavljači. A njima su, opet, oči uprte u državu.

Ako je prodala firmu stranom vlasniku, može li država da „proda” i radnike? Odnosno, čija su briga zaposleni koji su na platnom spisku stranih investitora? U slučaju „Goše” iz Smederevske Palanke, slovački privrednik Vladimir Por, vlasnik Žos „Trnave”, koja je 2007. godine kupila fabriku vagona, radnicima je ostao dužan 15 plata. Iza njega je ostao dug državi za poreze i doprinose. Kada je pre nekoliko dana potvrdio da je kompaniju za 4,2 miliona evra prodao kiparskoj firmi „Lisnart holdings“, Vladimir Por se ovdašnjoj javnosti obratio saopštenjem. Naglasio je da dugovi „Goše” više nisu njegova stvar, a da je srpsko tržište za njega neprijatna prošlost.