Grlom u pagode

Poslednju martovsku nedelju obeležila je priča o Deklaraciji o jeziku, a prvu aprilsku studentske demonstracije. I jedno i drugo bi moglo da bude zahvalna kolumnistička tema, ali meni je upravo dok sam ispisivao prvu rečenicu ovog teksta palo na um kako ona (ne)svesno priziva stilski manirizam popularisan kroz seriju „Grlom u jagode“. Te 1967. godine objavljena je Deklaracija o (hrvatskom) jeziku, a te 1968. godine u Beogradu su održavane masovne studentske demonstracije, dok je u samo dve nedelje ove 2017. godine uspelo da se sastavi i da bude predstavljena Deklaracija o (zajedničkom) jeziku te da u Beogradu otpočnu masovne studentske demonstracije. Ima tu, dakle, materijala da se piše o istoriji koja se jedanput odvija kao tragedija, a drugi put kao farsa, o „vremenu koje (se) ubrzava“, o podudarnostima i koincidencijama, i tako dalje, i tako bliže. A opet, takvo pisanje bi bila linija manjeg otpora, estetizacija „sentimentalnog vaspitanja“, zgodna „stilska vežba“ kojom bi se izbeglo adresiranje ključnog aspekta oba ova fenomena.

Pisac i novinar

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU