Stradanje Hrista na velikom platnu

Uz česte izbore najboljih filmova, objavljuju se i profilisane liste najboljih, pa tako i onih na temu religije. U nekoliko poslednjih izbora najboljih filmova o Isusu Hristu, koje su priređivali magazini „Varajeti” i „Holivud riporter”, kao i list „Gardijan”, izdvojilo se pet filmova.

Biblijska drama „Poslednje Hristovo iskušenje” u režiji Martina Skorsezea snimljena je 1988, prema motivima kontroverznog romana Nikosa Kazancakisa iz 1951. godine. Vilem Dafo je igrao Isusa Hrista, Harvi Kajtel je bio Juda, Barbara Herši igrala je Mariju Magdalenu, dok je Pontija Pilata tumačio Dejvid Bouvi.

Kao i roman, film opisuje Isusov život, dok je glavna teza da je Hrist, iako oslobođen greha, ipak bio podložan svakom obliku iskušenja sa kojim se suočavaju ljudi, uključujući strah, sumnju, depresiju… U knjizi i u filmu, Hrista iskušava đavo slikom njega samog u seksualnim aktivnostima, što je izazvalo bes u hrišćanskom svetu.

Većina kritičara je hvalila film „Ben-Hur” (1959) kao uzbudljiv i dirljiv spektakl, koji je Američka filmska akademija nagradila sa rekordnih – 11 Oskara. Neki su ga nazivali „najvećim od svih holivudskih biblijskih epova”.

U filmu Vilijama Vajlera biblijska priča je u drugom planu, dok je u prvom planu stradanje Jude Ben-Hura zbog razmimoilaženja sa najboljim prijateljem, rimskim zapovednikom. Kroz uzdizanje pojedinca, njegovo učenje da prašta, „Ben-Hur” sadrži upečatljiv prizor Hristove smrti na krstu. Posle stradanja, Isusova krv meša se sa kišom i preliva niz brda…

Film „Stradanje Isusovo” prikazao je poslednja 24 sata života Isusa Hrista i njegovo stradanje. Reditelj Mel Gibson snimao ga je na zaboravljenom aramejskom jeziku, stvorivši delo o kojem se mnogo polemisalo 2004. godine.

Jevrejska zajednica ga je osuđivala, a Vatikan je saopštio da su autori preterali u prikazu. Magazin „Tajm” ga je proglasio najnasilnijim, a „Entertejment vikli” najkontroverznijim filmom svih vremena. Gibson se nije branio od kritika.

Govorio je da se trudio da što vernije prikaže Isusovo žrtvovanje, ocenivši da je bilo još krvavije. Isusa je igrao Džejms Kavizel, Mariju Magdalenu Monika Beluči, a Mariju rumunska glumica Maja Morgenštern. „Stradanje Isusovo” je bio jedan od najuspešnijih filmova te godine, zaradivši u svetskim bioskopima 612 miliona dolara.

„Najveća priča ikada ispričana” je američki istorijski film snimljen 1965. u režiji Džordža Stivensa, poznat kao jedan od najskupljih i najambicioznijih filmova tog vremena, koji se smatra poslednjim biblijskim spektaklom nastalim u klasičnom Holivudu.

Film je bio zasnovan na istoimenoj američkoj radio-seriji koja se bavila životom Isusa od rođenja do njegove smrti. U film je uložen 21 milion dolara, što ga je činilo drugim najskupljim filmom do tada (iza „Kleoptare”).

Veliki budžet omogućio je raskošnu scenografiju, hiljade statista, korišćenje tada najmodernije tehnike. Ponajmanje se vodilo računa o scenariju i priči, koji su najviše kritikovani. Isusa je igrao Maks fon Sidou, švedski glumac koji je tada bio poznat po Bergmanovim filmovima.

Interesantno je da je Čarlton Heston (koji je igrao Ben-Hura) tumačio lik Jovana Krstitelja, a igrali su Martin Landau, Džon Vejn i Sidni Poatje.

Listu pet najboljih filmova na ovu temu zatvara klasična rok opera „Isus Hrist superstar” (1973), zasnovana na radu Endrjua Lojda Vebera i Tima Rajsa, i na brodvejskom hitu. Govori o poslednjih šest dana Hristovog života, viđenih Judinim očima.

Ovo je drugi po redu biblijski ep koji su kompozitor Veber i pesnik Rajs pretvorili u mjuzikl. Karl Anderson tumačio je lik Jude koji veruje da ih je Isus (Ted Nili) izdao i počeo da se prodaje u mitologiji koja se brzo širi oko njih.