Snažnije okrilje za Studenicu

Na Uneskovoj listi svetske prirodne i kulturne baštine Srbija ima pet zaštićenih lokaliteta i još 11 koji su nominovani za ulazak na listu. „Politika” u dosijeu otkriva detalje o onima koji su već proglašeni svetskom baštinom: Stari Ras i Sopoćani (1979), Studenica (1986), srednjovekovni spomenici na Kosovu (2004), Gamzigrad-Romulijana (2007) i srednjovekovni nadgrobni spomenici stećci (2016)

Manastir Studenica mogao bi da bude prvi spomenik srpske duhovnosti i tradicije koji bi se u slučaju eventualnog oružanog sukoba našao pod pojačanom zaštitom Uneska.

Objašnjavajući šta stoji iza odluke Beograda da Studenicu kandiduje za upis u Međunarodni registar kulturnih dobara pod posebnom zaštitom, sagovornik „Politike” iz diplomatskih krugova kaže da je bilo krajnje vreme da i mi budemo jednom odgovorni i unapred ukažemo na eventualnu opasnost od nemilih događaja u budućnosti, posebno jer se ovaj manastir nalazi relativno blizu područja gde je bilo sukoba.

„Naš zahtev ima i izvesnu političku dimenziju, jer mi time ukazujemo na ponašanje nekih naših suseda, odnosno da je ono takvo da mi ne možemo biti potpuno mirni u pogledu njihovih namera”, objašnjava naš sagovornik, ali i uverava da nema razloga za veliku brigu jer su mnoge države na ovaj način zaštitile svoja vredna istorijska dobra koja se nalaze daleko od bilo kakvih sukoba. Tako je na toj listi spomenika pod posebnom zaštitom Uneska, još od šezdesetih godina prošlog veka, Vatikan, kao i nekoliko starih holandskih gradova.