Nindža kornjače, babe i žabe

Do današnje dece svakodnevno dopire veliki broj različitih sadržaja i informacija koje ih dovode u situaciju da selektuju bitno od nebitnog.

Kako kaže dečiji psiholog Vesna Janjević-Popović, to se najbolje vidi polaskom u školu kada je za njih jednako važno šta radi drug iz klupe, šta se dešava u dvorištu i zadatak koji je učiteljica zadala.

Slikovit primer su „Nindža kornjače” koje se bore na strani dobra, propagiraju ispravne stvari i zovu se po čuvenim slikarima (Leonardo, Donatelo, Mikelanđelo i Rafaelo) ali kad pitate decu o čemu se radi u tom crtanom filmu, vidite da su zapamtili samo tuču, jer ne mogu da stignu do poente.

Ni odrasli gledaoci se nimalo ne razlikuju. Daljinski upravljač više nije na stoliću ili polici nego je neprestano u ruci. Postali smo društvo površnih i nestrpljivih u stalnoj potrazi za senzacijom koja će nas oboriti s nogu, šokirati, nasmejati...

Utakmica je dosadna i nema golova – klik na seriju. Dosadno. Idemo dalje – reklame. Ništa. Idemo dalje – muzički spot. Idemo dalje – neko kuvanje. Dosadno. Razgovor o kulturi. Smaranje.

Folk diva iznosi svoju životnu filozofiju. Klik na sledeći program... Filmove gledamo od sredine, utakmice da saznamo rezultat, vesti da vidimo kakvo će sutra biti vreme... Pomešane babe i žabe ili što bi rekao Vuk Drašković „frogz end grendmaders”.

Ni voditelji se ne trude da zadrže pažnju gledalaca, razgovaraju sa gostima koji su retko potpisani na ekranu pa ako ga niste prepoznali u prvim sekundama, nećete saznati o kome je reč do samog kraja emisije ili priloga. Neće ga „identifikovati” čak ni u odjavi.

Ako vam se tema i dopadne, voditelj će sagovornika ili prekidati nemuštim primedbama, posle kojih obavezno sledi rečenica „malo se šalim” ili će najaviti da je vreme za reklame... Usiljena srdačnost se smenjuje kikotanjem i međusobnom razmenom komplimenata...

Diplomirani inženjer tehnologije iz Šapca Dragan Isailović plasirao se u polufinale 99. ciklusa „Slagalice” (sreda RTS 1) i na kraju se obratio gledaocima sa nekoliko rečenica: „Poslednja dva ili tri ciklusa pojavilo se puno izuzetno kvalitetnih takmičara. Meni kao nekom ko polako odlazi jako je drago što se to dešava. Definitivno dolazi do smene generacija. Drago mi je zbog ovih mladih pametnih ljudi koji se ovde pojavljuju.

Oni treba da budu uzor ovoj deci koja dolaze, a ne zvezde rijaliti šoua.” Voditeljka Kristina Radenković je na to izjavila da ju je umalo rasplakao a posle minut, dva je to i ponovila. Nepotrebna reakcija koja je banalizovala reči takmičara koji nije imao nameru da bilo koga rasplače.

Tako mu je, što bi se reklo u šou biznisu, „ukrala trenutak” i skrenula pažnju na sebe.

Očigledno su na našu komunikaciju uticali sajtovi i tabloidi koji sve najavljuju sa: nećete verovati šta se dogodilo, šokantno, drama, svi na planeti zanemeli…

Sve dok se za bolesnu decu i narodne kuhinje sredstva prikupljaju SMS porukama, malo je važno ko se „umalo rasplakao”.