Odlazak velikog čarobnjaka

Prva vest juče ujutro stigla je iz Mokrina: „Umro je Raša Popov”, javili su mi iz njegovog rodnog mesta. A padala je i tamo kiša. Odmah sam se setio njegovog stiha: „Nek zasvira tužnu pesmu gajdaš Rada Čatar/, crna kiša pala nad mokrinski atar./ Belci njište, strovaljuju se pod jasle,/ naduvene krave, mada nisu pasle./ Kobila ždere posteljicu ždrebeću,/ nakostrešeni ćurani ne blebeću./ Klatno u velikom zvonu se prepalo/, paori ćute,/ Muk,/ Smrzlo se klepalo.„  

Tako je, pre trideset godina, na vest o smrti pesnika Miroslava Antića, napisao sabrat mu po peru i zemljak Raša Popov,  25. juna 1986. oko devet uveče, u „Šumatovcu”, nadomak palate „Politike”. Avaj, ovog puta stihovi su za dobrog nam Rašu.