Hakuje i biva nagrađen

Mladi ljudi lako skliznu u svet sajber-kriminala zbog dostupnosti jeftinih alata na internetu, ali postoji način da hakuju do mile volje i da za to budu plaćeni. Džek Dejvis (24), ranije poznat u virtuelnom svetu pod nadimkom „Topijari”, uhapšen je pre šest godina zbog ilegalnih aktivnosti na internetu, između ostalog zbog hakovanja sajtova britanske vlade, ali je u međuvremenu promenio stranu. Sada pripada zajednici etičkih hakera, stručnjaka koje kompanije plaćaju da bi pronalazili bezbednosne propuste i greške u programskom kodu.

Novo istraživanje britanske agencije za borbu protiv kriminala pokazalo je da su hakeri tinejdžeri motivisani idealima i željom da zadive prijatelje više nego novcem. Veštine kojima raspolažu mogu da im osiguraju uspešnu karijeru, rekao je za „Gardijan” Pol Hoare, koji je predvodio istraživanje.

„Svet nema dovoljno stručnjaka za sajber-bezbednost i pred njima su sjajne karijere, ali teško će ih ostvariti ako su bili osuđivani”, upozorio je Hoare.

Dok je bio u nelegalnim vodama, Džek Dejvis je radio za hakerske grupe sa višim ciljem, takozvane haktiviste, kao što su „Anonimusi”.

„U to vreme smo hakovali sajt lista ’San’, na koji smo postavljali lažne satirične priče”, rekao je za Bi-Bi-Si.

Nakon hapšenja 2011, dve godine mu je bilo zabranjeno da koristi internet. Dvogodišnja zatvorska kazna trajala je zapravo samo šest nedelja jer je prethodno proveo dve godine u kućnom pritvoru.

Potom je postao „beli šešir”, što je termin za legalnog hakera. Ipak još ima izvesna ograničenja jer mu tek sledeće godine ističe petogodišnja zabrana enkripcije dokumenata i brisanja istorije na internetu.

Sada je stručnjak za sajber-bezbednost i konsultant za hakerske teme u filmu i na televiziji. Pohvalio se da je dobijao novac od „Tvitera” i drugih kompanija za razotkrivanje bezbednosnih propusta.

U razgovoru za Bi-Bi-Si rekao je da bi se hakeri time bavili u svakom slučaju, pa novac dođe kao bonus. Najveća nagrada je ipak priznanje drugih hakera da je uradio dobar posao.

Pohvalio je „Fejsbuk” kao posebno darežljiv jer daje minimum 640 dolara za otkrivanje grešaka u kodu, tzv. bagova. „Tviter” nudi najmanje 140 dolara i do sada je isplatio oko 800.000 dolara za više od 640 etičkih hakera. Isplata je često u kriptovalutama poput bitkoina, što im omogućuje da ostanu anonimni ako žele.

Veliki broj internet kompanija ima programe nagrađivanja ljudi koji im ukažu na bezbednosne rupe umesto da ih zloupotrebe. Prošle godine jedan desetogodišnjak je oborio rekord kao najmlađa osoba koja je dobila novac od „Fejsbuka”, i to zato što je otkrio „rupu” na „Instagramu”. „Fejsbuk”, koji je od 2012. vlasnik ove mreže, dao mu je 10.000 dolara.

„Fejsbuk” je od 2011. godine, kada je pokrenuo program, isplatio više od četiri miliona dolara za oko 800 hakera. O nagradi odlučuju na osnovu rizika, a ne inovativnosti ili složenosti otkrića.