Bez prošlosti nema budućnosti

Stajao sam na Terazijama i čekao trolejbus kada su mi prišle dve mlade devojke i upitale me sa širokim osmehom na licu i neobičnim akcentom: ,,Gospon, kako bismo stigli do pozorišta ’Atelje 212’ u Ulici Lole Ribara”? Pokušao sam da im objasnim gde se nalazi pozorište, ali da to više nije Ulica Lole Ribara, nego Svetogorska. Pitao sam ih odakle su, i one su odgovorile: iz Đakova, u Hrvatskoj.

Na ekskurziji su, putuju u Grčku, ostaju dva dana u Beogradu i žele da vide neku predstavu u pozorištu. U daljem razgovoru saznao sam da su devojke iz srednje škole iz Đakova, koja se, kakve li slučajnosti, ranije zvala ,,Ivo Lola Ribar” a danas ,,A. G. Matoš”. Devojke su otišle prema pozorištu, a ja sam kod kuće u kulturnom dodatku ,,Politike” pročitao veoma lep tekst Vladislava Bajeca o listu ,,Student”, a povodom osamdeset godina od izlaženja prvog broja tog lista. U tekstu se pominje i Lola Ribar.

Profesor FDU

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU