Naučnici na markama

Tradicionalnim izdanjem „Nauka”, „Pošta Srbije” ove godine obeležava vek i po od rođenja dvoje velikih naučnika: prve žene dobitnice Nobelove nagrade Marije Kiri i Koste Stojanovića, naučnika, profesora Beogradskog univerziteta i državnika.

Dve marke i prigodne koverte štampani su u Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca, u tiražu od 25.000 primeraka. Marke se prodaju u tabačićima od po 10 komada, a umetnička obrada delo je Jakše Vlahovića, kreatora maraka „Pošte Srbije”.

Stručnu saradnju za marku posvećenu Kosti Stojanoviću pružio je prof. dr Aleksandar Petrović, navodi se u saopštenju. Njena nominalna vrednost je 23 dinara i prikazuje portret Koste Stojanovića, (Aleksinac, 1867 – Beograd, 1921). Profesor primenjene matematike na Beogradskom univerzitetu, pisac dela iz mehanike, fizike, ekonomije i sociologije, bio je i osam puta ministar u vladama Kraljevine Srbije i Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, pregovarač na Pariskoj mirovnoj konferenciji 1919, kao i potpisnik Rapalskog sporazuma 1920. godine.

Svoj naučni metod utemeljio je na delu Ruđera Boškovića o kome je među prvima pisao već 1891. godine. Prvi je u radu „O uvozu i izvozu Srbije – pitanje tretirano novim metodom matematičkim” (1902) uveo matematiku u ekonomsku nauku izračunavši da Srbija gubi osam dinara na svaki dinar izvoza. Osmislio je naučno upravljanje državnom ekonomijom, što je dovelo do pobede Srbije u carinskom ratu s Austrougarskom. Potom je u delu „Osnovi teorije ekonomskih vrednosti” (1910) uveo i višu matematiku u ekonomiju. Razvio je opštu teoriju društva zasnovanu na termodinamici i uspostavio sistem kategorija koje omogućavaju preslikavanje prirodnih procesa u društvene pojave. Životno delo zaokružio je nedovršenim pokušajem da Prvom svetskom ratu da oblik matematičkih zakona. Borio se protiv ideologije komunizma. Umro je nekoliko dana po preuzimanju položaja ministra finansija u trenutku dok je dovršavao Zakon o reviziji imovine ratnih profitera, 1921. godine.

Na marki više nominale – 46 dinara, prikazan je portret prve žene dobitnice Nobelove nagrade, fizičarke i hemičarke Marije Sklodovske Kiri (Varšava, 7. novembar 1867 – Pasi, 4. jul 1934). Ona je i jedina žena koja je Nobelovu nagradu dobila dva puta. Gimnaziju je završila 1883. u rodnoj Poljskoj, a 1891. upisala je studije na odseku fizike i hemije u Parizu, na Sorboni. Kao prva u generaciji je položila 1893, a 1906. godine, nakon smrti supruga Pjera Kirija, kao prva žena našla se na mestu profesora na ovom prestižnom univerzitetu. Prvi put je Nobelovu nagradu dobila 1903. za naučna dostignuća u ispitivanju radioaktivnosti, zajedno sa Pjerom Kirijem i Anrijem Bekerelom. Drugo priznanje dobila je iz hemije, 1911. godine, za izdvajanje elementarnog radona.

Njena dostignuća su značajna u oblasti teorije radioaktivnosti i u tehnikama razdvajanja radioaktivnih izotopa, a otkrila je i dva nova hemijska elementa – radijum i polonijum, koji je ime dobio po njenoj rodnoj Poljskoj. Jedan je od osnivača nove grane hemije – radiohemije.

Godine 1914. učestvovala je u osnivanju Instituta za radijum u Parizu (danas Institut „Kiri”) i bila njegov prvi direktor. U Prvom svetskom ratu bila je šef vojne medicinske komore koja je organizovala poljske rendgenske stanice. Omislila je vozilo za radiografisanje koje je lično dovozila do linije fronta, a vojnici su ga zvali „mali kiri”.

Da bi prikupila sredstva za ratne potrepštine, Marija Kiri je prodala svoju i Pjerovu zlatnu Nobelovu medalju. Rodila je dve kćerke, Irenu i Evu. Starija ćerka, Irena Žolio Kiri, takođe je dobila Nobelovu nagradu za hemiju 1935. godine, za otkriće da aluminijum može da bude radioaktivan.

Marija Kiri je umrla 1934. godine, od aplastične anemije, izazvane prekomernim izlaganjem radijaciji.