„Lajbah" ponovo u Severnoj Koreji za Praznik rada

Velike sile „zveckaju oružjem”, udarna grupa američke mornarice ovih dana „ukotviće se” u vodama kraj Korejskog poluostrva, zvaničnici Severne Koreje poručuju da će „zbrisati SAD” i, navodno, se spremaju za šesti nuklearni test, a članovi najpoznatijeg slovenačkog sastava „Lajbah” ponovo kreću baš put ove zemlje... Sastav, koji je pre dve godine postao prvi bend sa Zapada koji je svirao u Severnoj Koreji, vraća se tamo u vreme kada su „proleće i Armagedon u vazduhu” i postavlja dva ključna pitanja: „Kako rešiti problem kakav je Koreja?” i „Da li će rešenje biti bolje ili lošije od problema?”

A za novi datum gostovanja u toj zemlji, članovi benda iz gradića Trbovlje, koji jedini mogu da se pohvale svirkama i u Južnoj i Severnoj Koreji, izabrali su, slučajno ili namerno, baš 1. maj, to jest Praznik rada. Ne samo što će ova grupa održati još jedan koncert već će publika tamošnjeg filmskog festivala „Jeonju International” videti i dokumentarac „Liberation Day”. Dokumentarni film, u režiji Mortena Travika i Ugisa Oltea, beleži pripreme benda za ispisivanje istorije, putovanje u Pjongjang i to baš u trenutku kada se obeležava 70 godina od oslobođenja Korejskog poluostrva od Japana, i, naravno, koncert koji je „uzdrmao svet” održan 15. avgusta 2015. godine.

A kada su postali prvi bend sa Zapada koji je svirao u Severnoj Koreji, nije im bilo jasno čemu tolika „halabuka” u svetskim medijima oko koncerta u Pjongjangu, pričali su u razgovoru za „Politiku”, dodavši da im je to oduvek bila želja. Priznali su da Severna Koreja nije zemlja kakva je bila Jugoslavija za vreme komunizma:

– Puno je siromašnija i izolovanija, sa opresivnim političkim sistemom kojeg je teško dešifrovati, ali ljudi su fantastični i poseduju dragocenu kolektivnu mudrost, kakvu mi u zapadnom svetu nemamo. Nismo mogli pronaći sarkazam, vulgarnost i druge „civilizovane karakteristike” u njihovom ponašanju i očima, nego jednostavnost, skromnost, ljubaznost, ponos i poštovanje – pričali su za naš list, a na pitanje kako su se pomirili sa silnim ograničenjima korejskog komiteta za kulturu, odgovor je bio jednostavan:

– Stoički, ali nismo otišli da prodajemo slobodu Korejcima. Nismo toliko drski da verujemo da možemo jednim koncertom da napravimo razliku. Naš čin više je bio usmeren prema (medijskoj) percepciji u ostatku sveta. Činjenica da grupa kao što je „Lajbah” „slobodno” nastupa u otvoreno totalitarnom režimu Severne Koreje, transgresivan je gest, kojim smo prouzrokovali histerične i inherentno „totalitarne” reakcije u svetu.