Prvomajsko druženje u Studenjaku

Tek poneki student, sumoran zbog kraja prazničnog vikenda povremeno promakne kroz širom otvorenu Plavu kapiju Studentskog doma „Studentski grad” tegleći glomazne putne torbe. Predavanja im uskoro počinju, a bliži se i vreme kada će morati da se dohvate knjige i pripreme se za ocene znanja, pa su požurili u svoje sobe kako bi što pre zagrejali stolicu. Najveći broj studenata, ipak, još nije stigao u Beograd jer nema tako gust raspored, a mnogo je i akademaca koji 6. maja slave Đurđevdan, pa će obaveze na fakultetu morati da ih sačekaju bar do ponedeljka. Umesto uobičajene graje uz zvuke poneke gitare, na čuvenim klupicama u Studenjaku, na kojima je gotovo uvek teško pronaći slobodno mesto, sinoć smo zatekli samo nekoliko grupica studenata. Pomalo su umorni i neispavani, ali imaju dovoljno energije da do kraja iskoriste poslednji slobodan dan na najbolji mogući način – u druženju s prijateljima.

– Osim što slavimo Prvi maj, danas je na tapetu i moj rođendan – objašnjava Moša, novopečeni dvadesettrogodišnjak, dok nas nudi pivom. On i njegova ekipa drugara još nisu stigli da se u potpunosti odmore od uranka, ali to im ne smeta da i danas nutkaju jedni druge limenkama hladnog napitka.

– Praznik smo proveli u Košutnjaku. Bilo je nas desetak i sjajno smo se proveli – prepričava Jelena, dok njene drugarice Milena i Ana dodaju da su odlazak kući ovog puta morali da preskoče jer su na redu rane pripreme za „trku” koju će trčati već u junu – ispitni rok. Vesela družina nazdravlja slavljeniku i predstojećim ocenama koje će, nadaju se, biti dovoljne da i sledeće godine budu u domu.

– Morate popiti po jedno piće s nama. Nema smisla da pričate suvih usta – nudi nas i Marko s osmehom od uva do uva. On nije stanar ovog doma, ali pošto živi u blizini zna da je na klupicama uvek dobra atmosfera. Uz kesu punu limenki, on i nekoliko drugara prepričavaju utiske s prvomajskog kampovanja.

– Bili smo u Bojčinskoj šumi. Uživali smo jer zaista obožavamo roštiljanje, prirodu, spavanje u šatoru… Onda smo se preselili u Studenjak. Mnogi stanari doma nisu se vratili od kuće, pa smo zato mi zauzeli njihova mesta – šali se Marko.

Dušica je ipak već doputovala sa svog uranka. Praznik rada i ona je, kao i većina njenih vršnjaka, proslavila neradno – u rodnom Prijevoru kod Čačka.

– Bilo joj je burno i pijano – dobacuju njeni drugari, smejući se.

Stidljivo se osmehujući, ona priznaje da se na raspustu provela odlično, ali da ipak žali što su slobodni dani prošli.