Veliko interesovanje za Vikinge

Iza vrata stokholmskog muzeja „Vikingaliv”, na površini od 2.000 kvadratnih metara, smešten je jedan od najmističnijih svetova u istoriji – svet Vikinga, ljudi koji su u periodu između osmog i 11. veka krstarili ratujući i trgujući.

Interesovanje za „ljude sa severa” je veće nego ikada dosad, a ono što je godinama učeno iz knjiga samo je mali deo nečega mnogo većeg, atraktivnijeg i uzbudljivijeg.

„Mi danas pojam koristimo u veoma širokom smislu, to jest njime imenujemo žitelje Skandinavije tog perioda, ali on se tada koristio za pirate, ratnike i trgovce”, izjavio je profesor istorije švedskog Univerziteta u Lundu Dik Harison.

Stapajući istorijske podatke i najnovija otkrića iz vikinškog doba, posetioci su suočeni sa svakodnevnim životom ovih ljudi, njihovim putovanjima, običajima, društvom i njihovim predstavnikom napravljenim na osnovu DNK-a iz kostiju pronađenih u 10. veku u Sigtuni, gradiću na jugoistoku Švedske.

„Što se tiče vikinških ekspedicija, vrlo je važno biti svestan njihovog karaktera. Bili su pljačkaši, najamnički vojnici u službi francuskih, anglosaksonskih, nemačkih kraljeva. U Vizantijskom carstvu, na primer, postojala je elitna vojska Varjazi, koja se borila protiv Arapa, Bugara i drugih neprijatelja carstva”, ispričao je Harison i nastavio:

„Onda istraživački i kolonizatorski pohodi. U severnom Atlantiku naselili su Farska ostrva, Island i Grenland. Istražili su i Njufaundlend. Jedan broj švedskih Vikinga je, zajedno sa plemenima Istočnih Slovena, oformio Kijevsku Rusiju.”

Naravno, nikako ne bi trebalo potceniti ni trgovinu na koju su posebno obraćali pažnju. Možda je najbolji primer švedsko ostrvo Gotland u Baltičkom moru, čiji su žitelji imali vrlo uspešnu trgovinu sa zapadnom Rusijom i Vizantijom.

Međutim, ono što je najupečatljivija slika koju i dalje imamo o Vikinzima jesu njihovi šlemovi s rogovima – setimo se samo Hogara Strašnog. Sve to, kako je podvukao profesor Harison, pripada mitu.

„Tokom 19. veka Vikinge su ’prisvojili’ skandinavski nacionalisti, koji su ih smatrali osnivačima Švedske, Norveške i Danske. ’Izronila’ je čudna, većinom netačna, slika koju su prihvatili i Evropljani. I tako, malo-pomalo, dobili smo gotov proizvod – dugobradi ratnici dugih mačeva i sekira, koji su na glavama uvek nosili šlemove sa rogovima”, zaključio je profesor Harison.