Ako je ovo art, ja sam pop

Trajala je samo jednu noć izložba Milića od Mačve te 1962. godine, koju je autor posvetio slikaru Savi Šumanoviću, stradalom od ustaške ruke, a već sutradan dojurila je policija, pokupila sve grafike koje su dotadašnji izlagači poklonili galeriji i stavila katanac na vrata.

Bez obrazloženja, uz šapat da se u gluvo doba noći tu okupljaju vampiri iz prošlosti. Otvaranje je bilo u galeriji „Grafički kolektiv” između 20. i 21. februara, baš u ponoć (kako to sad avangardno zvuči), i u pozdravnom govoru pesnik Branko V. Radičević na polemičan način govorio je o slobodi umetničkog stvaranja. A gde su nestale grafike niko nije znao, dok ih jedan član „Grafičkog kolektiva” – naivni udbaš, nije „pronašao” ispod svog kreveta, gde mu ih je, kako reče, neko poturio u stan.