Beograd između istorije i ekologije

Ušće Save u Dunav poprište je velike neravnoteže između prirode i ljudskog društva.

Beogradska riblja pijaca je sredinom devetnaestog veka obilovala krupnim primercima štuke, šarana, morune i kečige. O tome je pisao Trajan Stojanović, čak navodeći da se „povremeno mogla nabaviti ikra morune teška i preko trideset kilograma“ (Balkanski svetovi – Prva i poslednja Evropa, 1997). Koliko je moruna bila prisutna u Beogradu govori i ime kafane po kojoj je dobila ime. Kafana „Zlatna moruna” otvorena je krajem devetnaestog veka na uglu ulica Kraljice Natalije i Kameničke, gde se i danas nalazi (to će biti mesto okupljanja grupe mladih ljudi čije delo je poslužilo kao okidač za veliku evropsku ljudsku klanicu i srpsku golgotu).

Doktor nauka zaštite životne sredine

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU