Španci kasno večeraju zbog pogrešne vremenske zone

Restorani u Španiji puni su gostiju u vreme kada kuvari u većini evropskih zemalja već skidaju kecelje i spremaju se da krenu kući. Kasna večera već odavno je deo španske kulture, a pravi razlog za to nije, kako bi možda na prvi pogled moglo da izgleda, u ležernom mediteranskom mentalitetu, već je sasvim druge prirode. Španci već više od 70 godina žive u pogrešnoj vremenskoj zoni, navodi Bi-Bi-Si.

Iako mapa pokazuje da se ova zemlja nalazi na istoj geografskoj dužini kao i Velika Britanija, Portugalija i Maroko, ona nije u istoj vremenskoj zoni kao te tri države. Za razliku od njih, Španija ne pripada zapadnoevropskoj časovnoj zoni (srednje griničko vreme), već srednjoevropskoj u kojoj se, na primer, nalazi i Beograd, koji je više od 2.500 kilometara istočno od Madrida.

Kako su se našli su „pogrešnoj” zoni?

Španski diktator Francisko Franko je ubrzo po osvajanju vlasti i proglašenju monarhije promenio vremensku zonu pomerajući vreme za jedan sat unapred, iz solidarnosti sa nacističkom Nemačkom, kojoj je bio blizak. Za stanovništvo koje je u to vreme tek izašlo iz građanskog rata, ova promena bila je poslednja stvar zbog koje bi se bunili. Nastavili su da jedu u isto vreme kao i do tada, samo što je zbog promene na časovnicima, njihov ručak sa jedan sat pomeren na dva, a večera sa osam na devet.

Pošto se Drugi svetski rat završio, računanje vremena se nije vratilo na stari režim. To što je za 60 minuta iza vremenske zone u kojoj bi trebalo da se nalazi, donosi Španiji kasniji izlazak, ali i kasniji zalazak Sunca, pa leti mrak pada tek oko 22 sata. Oni koji žive od turizma veruju da duži dan može da privuče veći broj posetilaca.

Vlasti u popularnim turističkim destinacijama poput ostrva Majorke, Menorke i Ibice odlučno se protive povratku na griničko vreme. Oni se čak zalažu za to da letnje računanje vremena traje cele godine kako bi noć kasnije padala. Zagovornici povratka na zapadnoevropsko vreme, s druge strane, tvrde da bi to bilo dobro za san Španaca, jer bi sunce ranije izlazilo, počinjali bi i završavali radni dan ranije, pa ne bi bilo potrebe ni za siestom, tradicionalnim popodnevnim odmorom uz dremku, koji je u naletu velikih međunarodnih korporacija već gotovo iskorenjen.