Georgina sa Filozofskog

Ne bih da ovo pišem, ali moram da branim svoje pravo da u „Politici” čitam štivo koje tom listu doliči. I, kada me zaskoče, kao pre neki dan sa „pogledom” Jove Bakića, onda ne mogu da odolim – moram da se prema toj medijskoj zasedi i lično odredim.

Da je reč o štivu ulice a ne o akademskoj raspravi, svestan je, očito, i autor, i to se vidi otuda što je imao potrebu da u fusnoti uz zvezdicu istakne da je „docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu“. Da te fusnote nema, ko bi mogao da pretpostavi da je to tekst docenta sa Filozofskog u Beogradu? U tekstu sve vrvi jezičkim nepodopštinama, od najnižih uvreda i pijačne leksike do korišćenja izmišljenih pogrdnih nadimaka čije je izmišljanje svakako primerenije autorima klozetskih grafita nego autoritetima sa univerziteta, tako da tvrdnja „ja sam docent“, koju podvlači Jovo Bakić, zvuči isto kao kada i Georgina u „Radovanu Trećem“ tvrdi: „A ja sam poštena“.

Sramota. Ne za „Politiku“, jer ona samo s pravom baca u lice čitateljstvu činjenicu da „ovi“ pišu za najugledniji srpski list na isti način na koji su i vladali Srbijom. Katastrofalno. Pri tome, stvar je samog Filozofskog fakulteta u Beogradu kako će izaći na kraj s činjenicom da je i on ovom fusnotom upleten u nepriličnu politikantsku kaljugu u kojoj mu nije mesto.

Ovaj primer nepristojne (zlo)upotrebe jezika, dakle, nameće pitanje ko i kako vaspitava vaspitače, a ne samo studente i na državnim univerzitetima i kako odvojiti docente od „docenata“.

Novinar

 CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU