Okamenjeni u kosovskoj zabludi

Oni koji i dalje nariču što su kosovski Albanci napustili Srbiju, trebalo bi ovih dana pažljivije da prate zbivanja u Makedoniji, ali umesto toga svedoci smo da naracija o „velikoj Albaniji” podiže tenzije u trouglu Beograd–Tirana–Priština. Političari povremeno jedni drugima stvaraju priliku da se preporuče Evropskoj uniji, zaplaše građane, ojačaju sopstvene patriotske kapacitete i drugu stranu predstave kao remetilački faktor stabilnosti na Zapadnom Balkanu. Sva ova zastrašivanja su predstava za domaću publiku.

No, da se vratim Makedoniji. Sve što se dešava u Skoplju događalo bi se i u Beogradu da se, srećom, kosovski Albanci nisu okrenuli na drugu stranu. Stranke makedonskih Albanaca određuju pravce nacionalne politike, baš kao što bi učešćem u srpskoj politici njihovi zastupnici bili ključni između dva postojeća bloka. Dok su proklinjali „NATO državu” mnogi ovde nisu ni pokušali da razmišljaju o realnoj opciji: da južna srpska pokrajina u Skupštini Srbije – u skladu sa brojem stanovnika – ima barem četvrtinu poslanika.

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU