Eksploatacija, otuđenje i nepravda

Jirgen Koka, profesor emeritus, predavao je Istoriju industrijskog sveta na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Jedan je od najznačajnijih socijalnih istoričara današnjice. Od 2001. do 2007. godine rukovodio je Berlinskim centrom za društvene nauke. Dobitnik je, između ostalog, Lajbnicove i Holbergove nagrade

Kao što je optimizam zbog napretka u doba prosvetiteljstva bio slabo održiv, tako nije moglo da opstane ni tumačenje kapitalizma kao srži civilizatorske misije. Ovo tumačenje nastalo je na tlu predindustrijskog kapitalizma u 18. veku i nije preživelo uspon industrijskog kapitalizma. Početkom 20. veka intelektualci poput Vebera i Zombarta čvrsto su verovali u superiornu ekonomsku racionalnost kapitalizma, ali ga nisu videli kao motor moralnog uspona i civilizacijskog napretka. Naprotiv, pobornici liberalizma poput Vebera pribojavali su se da bi sve izraženija neprirodnost i obesmišljenost kapitalističkog sistema mogla da ugrozi slobodu, spontanost i ljudskost u punom obimu. Konzervativci i levičari plašili su se kapitalizma kao nezaustavljive snage erozije koja bi nasleđene običaje mogla da zameni ugovorima, zajednicu da zameni društvom, a društvenu povezanost tržišnim kalkulacijama. Socijalistička kritika oštro je osudila eksploataciju, otuđenje i nepravdu u kapitalizmu, predskazujući mu slom usled unutrašnjih suprotnosti. Današnji stav prema kapitalizmu oscilira između trezvenog prihvatanja i oštre kritike. Mnogi smatraju da nije u stanju da se nosi sa izazovima budućnosti. Čini se da ideja kapitalizma više nije upotrebljiva kao utopija, makar kad je o Evropi reč.

KOMPLETAN FELjTON U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU