„Posmrtni ostaci Pink flojda" pred publikom

Kada su četvorica studenata arhitekture i umetnosti Sid Beret, Rodžer Voters, Nik Mejson i Ričard Rajt, posle nekoliko godina „gaža” po raznim londonskim klubovima, 1. februara 1967. konačno potpisali ugovor sa diskografskom kućom EMI, dobivši honorar od 5.000 funti, mislili su da im se sreća osmehnula. Ali, nije sve išlo baš glatko. Prvi singl sastava „Pink flojd” o kleptomanu i transvestitu koga su nazvali „Arnold Layne” izazvao je kontroverze i većina radio-stanica odbila je da ga emituje. Iako su morali da objašnjavaju da je reč o novom muzičkom pokretu, više sreće imali su sa narednim singlom „See Emily Play” i debi albumom. Ploča „The Piper at the Gates of Dawn”, čije su snimanje završili pre tačno pola veka, muzička štampa još tada je obasula pohvalama, a i danas važi za jedan od najvažnijih albuma psihodeličnog roka.

I kako bi koincidirala sa jubilejem – 50 godina od debi ploče, u londonskom muzeju „Viktorija i Albert” otvorena je velika retrospektivna izložba posvećena impresivnoj karijeri „Pink flojda”. Nazvana „Pink flojd, njihovi posmrtni ostaci” (Pink Floyd, Their Mortal Remains) izložba će biti otvorena do 1. oktobra, a posetioci će biti u prilici da vide više od 350 artefakata, počev od instrumenata koje su koristili, do skica za omote albuma.

Prvi deo izložbe, kako prenosi agencija AFP, posvećen je upravo počecima benda. Na zidu koji je osvetljen psihodeličnim bojama, posetioci, između ostalog, mogu da vide i poster za svirku „Pink flojda” u londonskom andergraund klubu „Ju-ef-ou”. Kako je izjavio za AFP Obri Pauel, svojevremeno kreativni direktor benda koji je i pomogao oko izložbe, „živeli su kao hipici, eksperimentišući sa drogama i čitajući Džeka Keruaka”.

Te rane godine obeležilo je i u najmanju ruku čudno ponašanje Sida Bereta, koje je bilo uvod u njegovu mentalnu bolest. Slabog zdravlja koje su dodatno narušavali narkotici, Beret je ugrožavao sve veću popularnost benda, što će dovesti i do njegovog odlaska iz grupe već 1968. godine, kada ga zamenjuje Dejvid Gilmor. Jedno od svedočanstava iz tog perioda jeste i pismo Bi-Bi-Sija u kome se traži objašnjenje od članova benda zbog njegovog „neopravdanog odsustva” sa snimanja emisije za britanski javni servis 1967.

Jedna prostorija posvećena je njihovom legendarnom albumu iz 1975.

„Wish You Were Here”, gde posetioci imaju priliku da na slušalicama biraju intervjue sa Votersom ili Gilmorom, u kojima oni do detalja objašnjavaju pozadinu svake pesme sa te ploče, kao i naslovne numere kojom su želeli da odaju počast Beretu, pa će tako publika čuti Gilmorove reči: „To je veoma jednostavna, gotovo kantri pesma. Ali, zbog emotivne težine koju nosi, jedna je od naših najboljih pesama”.

Centralno mesto na izložbi zauzima ogromna instalacija, koja je simbol čuvenog albuma benda „The Wall” iz 1979, a iznad nje visi zastrašujući direktor škole koji je terorisao učenike u ovoj svojevrsnoj rok operi „Pink flojda”.

A, sasvim logično, posetioci će uživanje u ovoj višedimenzionalnoj retrospektivi okončati u velikoj prostoriji koja je posvećena poslednjim koncertima koji je bend održao 2005. godine, kada se okupio posle decenije pauze. Čak 25 zvučnika omogućava publici osećaj kao da su usred londonske 02 arene, gde su Voters, Gilmor, Rajt i Mejson poslednji put svirali zajedno…

Prodali 250 miliona albuma

Jedan od najuticajnijih sastava u istoriji muzike „Pink flojd” prodao je albume u tiražu većem od 250 miliona primeraka. Samo je ploča „Dark Side of the Moon” iz 1973. prodata u više od 50 miliona primeraka i jedna je od najtiražnijih svih vremena. Uspehe su nizali i sa pločama „Wish You Were Here”, „Animals” i „The Wall”, koji je Rodžer Voters 2013. godine u celosti izveo u „Kombank” areni. Ovenčani su i brojnim nagradama, poput „Gremija”, ili „Polara”, a pre 21 godinu uvršćeni su u Rokenrol hol slavnih.