Okamenjeni u kraju istorije

Od osamdesetih godina prošlog veka, ako ne i ranije, u srpskoj javnosti se poteže rasistički argument kako su Albanci s Kosova i Metohije balast Srbije, pa bi, ne bi li se rešili tog tereta, najbolje bilo podeliti Kosovo, ili ga celog dati Albancima, s kojima, prema tom argumentu, nema zajedničkog života. Odatle i ideja Dobrice Ćosića o podeli Kosova, odnosno o smanjivanju teritorije Srbije. (Pri tome je posebno čudno što je Ćosić već tri decenije optuživan za nacionalizam i verovatno je prvi nacionalista koji želi da smanji teritoriju svoje nacije, ali to je već druga tema.)

Osnovna teza u kolumni Boška Jakšića objavljenoj u ,,Politici” 12. maja je upravo Ćosićeva. Albanci su problem, hvala Bogu što nam četvrtina parlamenta nije albanska, jer bi nas zadesila sudbina Makedonije. Srećom, sugeriše kolumnista, mi smo se bede rešili, pa samo hrabro to sebi treba da priznamo i zbacimo breme prošlosti. Da odustanemo od, kako Jakšić posprdno kaže u stilu titoističkih komesara, ,,nemanjićkog suvereniteta… okađeni tamjanom verni omerti preambule” i nametanja ,,političarima da se liturgijski drže ruskog veta”, već da se bavimo ,,stvaranjem savremene funkcionalne države”.

Institut za evropske studije

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU