Kraj

Prošlo je više od sedam godina otkako me je „Politika” pozvala da pišem za njene stranice. Poziv me je u prvi mah iznenadio (ja se ipak izražavam drugim sredstvima), ali sam ga prihvatio, najviše zbog toga što sam bio i sam radoznao da saznam šta će iz mene i mog iskustva u svetu filma izaći kao pismeno svedočanstvo. Da budem iskren, nisam verovao da će to potrajati, ali, eto, produžilo se.

Za to vreme, koliko se sećam, nisam propustio nijedan „moj” termin koji se ponavljao svakog četvrtog petka. Komunicirao sam jedino sa urednikom Branislavom Radivojšom koji je pre objavljivanja svake od kolumni bio moj prvi i izuzetno dragoceni čitalac. Moram reći da niko nikada od mene nije tražio da bilo šta promenim, izostavim a kamoli da nešto stavim u svoje tekstove.

Moja supruga je pročitala svaki od mojih tekstova i prema njima bila vrlo kritična, tu i tamo bi me neko sreo na ulici pa bismo prokomentarisali ono što je izašlo tih dana, čitao sam mišljenja čitalaca preko interneta i to je bilo uglavnom sve. Istrajavao sam u zamisli koja mi se učinila jedino ispravnom: da pišem o odnosu moje struke, odnosno mog umetničkog iskustva prema svetu oko mene. Nastojao sam da izbegnem zamke direktnog političkog angažmana, najviše zbog uverenja da moje poznavanje tog područja nije ni iz daleka dovoljno da bih se odvažio na politički komentar.

Reditelj

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU