Dima još ima, ali vatre nema

Sivo-beli gust dim vio se iznad Vinče. Neprijatan miris nije se osećao ni na tri, četiri kilometra od skretanja za deponiju na kojoj se deo zapalio u četvrtak u prepodnevnim časovima. Tek kada je naše vozilo stupilo na tlo deponije i krenulo niz ulicu kojom svakodnevno špartaju kamioni „Gradske čistoće” i dopremaju otpad iz cele prestonice, miris paljevine počeo je da štipa za nos.

Kamioni natovareni zemljom i šutom jurili su ka mestu odakle je kuljao dim. Osim kamiona i bagera, tu su bili i radnici „Čistoće” sa zaštitnim maskama na licu. Gurali su zemlju niz padinu kako bi što pre zatrpali pukotine iz kojih izbija pepeljasti vazduh.

Miris dima, ali i neobičan, neprijatan kiselkast miris raspadnutog otpada na deponiji koji steže grlo nije mogao da otera njegove najupornije posetioce – gavranove, galebove i rode. Oni su se šepurili i po deponiji grickali ostatke hrane kao da im ne gori ispod nogu. A požar je izbio upravo tu, nekoliko metara ispod površine deponije i to na nekoliko mesta u isto vreme.

– Plamen su prvi primetili naši radnici u četvrtak ujutro. Odmah su obavešteni vatrogasci, ali se vatra brzo širila, a dim je bivao sve gušći. Ovaj deo deponije nalazi se na mestu gde se pre tri godine posle poplava pojavilo klizište. Tlo se na tom delu stalno kreće, pa su se između slojeva otpada i zemlje kojom ga prekrivamo napravili takozvani metanski čepovi. Ovaj gas je vrlo nestabilan, u određenom procentu može izazvati samozapaljenje, ali je inače dovoljno samo malo kiseonika da bukne. Pretpostavljamo da se to dogodilo pre tri dana i izazvalo požar. Na deponiji poput ove u „Vinči” to nimalo nije neuobičajena pojava. Pre mesec dana imali smo sličan požar, samo manjih razmera – objašnjava Miroslav Bogdanović, direktor JKP „Gradska čistoća”, i ističe da će uskoro biti završen projekat sanacije klizišta na deponiji, a onda početi i njegovo uređenje.

Ono što je važno, prema rečima stručnjaka, jeste to što požar na deponiji u Vinči nije izazvao zagađenje okoline. Prema merenjima kvaliteta vazduha koja su radili Gradski zavod za javno zdravlje i Agencija za zaštitu životne sredine, vrednosti zagađujućih materija (sumpor-dioksida, azot-dioksid) na teritoriji grada nisu prekoračile normalne vrednosti. Merenja su rađenja na prostoru Lešća, Višnjičke banje, Višnjice, Rospi ćuprije, Karaburme i u delovima Krnjače, Koteža i Borče. Prema informacijama građana, sem navedenih delova grada, dima ima iznad Slanaca i Velikog Sela.

Vatra je uglavnom lokalizovana i plameni jezici ne izbijaju iz utrobe deponije, ali dima i dalje ima, a biće ga najverovatnije i narednih nekoliko dana, dok se metan sam od sebe ne „istroši”.

– Deponiju ćemo držati pod kontrolom sve dok dim potpuno ne nestane. Za sada je jedini način borbe sa ovom vrstom požara zasipanje zemljom i šutom jer tu voda ne pomaže. Trudimo se da što pre „zašijemo deponiju”, odnosno zatrpamo sve rupe kako kiseonik ne bi dolazio u dodir sa metanom. Kako je vatra buknula i na deset, petnaest metara u dubini otpada, očekujemo da će dima biti još nekoliko dana. Sve zavisi od toga o kakvim slojevima otpada je reč, da li metan gori blizu zapaljivih ili nezapaljivih materija. Ali u svakom slučaju očekujemo da se i dim postepeno smanjuje – ističe Rade Milošević, načelnik Uprave za vanredne situacije u Beogradu.

Lična karta

– Deponija radi od 1977. godine

– Najveća je u gradu i na njoj se odlaže otpad sa 13 od 17 opština

– Prostire se na 68 hektara

– Pored kućnog i kabastog otpada, odlažu se i građevinski šut, zemlja, lim...

– Dnevno se doveze više od 2.700 tona od čega vozila „Gradske čistoće” dopreme oko 1.500 tona

Traži se partner

Na osnovu Lokalnog plana upravljanja otpadom grada Beograda usvojenog za period od 2011. do 2020. godine, raspisan je međunarodni tender za izbor strateškog partnera za sanaciju i modernizaciju deponije.

– S obzirom na to da je deponija u Vinči najveća neuređena deponija u ovom delu Evrope i da predstavlja veliki ekološki problem, mi smo započeli proces traženja strateškog partnera za celokupni sistem upravljanja otpadom, uređenje deponije „Vinča”, izgradnju fabrike za reciklažu otpada i fabrike za proizvodnju energije od otpada. Procenjena vrednost investicije je 250 miliona evra. Ovo je ozbiljan proces kojim se već tri godine bavimo, a očekujemo bar četiri ozbiljna ponuđača. Do kraja godine trebalo bi da bude zaključen ugovor sa odabranim partnerom, kako bi radovi mogli da počnu sledeće godine – rekao je gradonačelnik Siniša Mali.