Prohujalo s Valterom

Razni periferijski zmajevi, tabatori, dasovani, svi zaljubljeni u junake gangsterskih i pustolovnih američkih filmova, opsednuti boksom i avanturama maštali su da će jednog dana postati Hemfri Bogart. Momci a Crvenog krsta nosili su kožne jakne i kada bi se po Čuburi preneo glas da dolazi banda s Krsta svi su im se sklanjali s puta. Obično su išla po četvorica, petorica, a predvodio ih je Bata. Ogroman, s dugom kosom i meksikanskim zulufima, gledao je oko sebe, osmatrajući da li ga neko mrko gleda. Deca iz Kičevske ulice su s prozora posmatrala kako se slučajni prolaznici strateški povlače u ulaze. Oni koji su ostali na trotoaru stali bi uza zid i nisu mrdali.

Kažu da je već tada Velimir Bata Živojinović bio legenda koja hoda, gegajući se kao Džon Vejn. To je kasnije i postao: desperado jugoslovenske revolucije u partizanskim vesternima koji je lično upucao Treći rajh.