Ispraćaj uz zakletvu Josipu Brozu Titu

Na semaforu stadiona JNA je pisalo: „Optimista sam, ovako dalje ne može.” Omladinke na travnatom tepihu u narodnim nošnjama, omladinci u tesnim majicama i glumci u ekstravagantnim kostimima, vedra čela i obraza čista, verovali su da se sa Titovog puta neće survati u provaliju. Bilo je to 25. maja 1987. godine. Proslavljao se Dan mladosti, ali nad svečarskom atmosferom tradicionalnog sleta već se nadvila senka raspada zajedničke države.

Slogan sleta bio je „Upalite svetlo”. Štafeta je do počasne lože, ispostaviće se poslednji put, stigla uz pesmu „Druže Tito, mi ti se kunemo”, koju je pevao Zdravko Čolić. Publika i učesnici sleta su bili prateći vokali.

Kada se, posle tri decenije, ponovo gleda snimak uručivanja poslednje štafete, kada se čuju ushićeni glasovi komentatora prenosa Zorana Modlija i Dragane Marković, koji su najavljivali svetliju budućnost, kao da se posmatra glamurozna žurka na kojoj svi, duboko u sebi, znaju da je ona uvod u parastos!