Sud određuje sudbinu poslednje prašume u Evropi

Evropska komisija je prošle nedelje izdala „poslednje upozorenje” zvaničnicima u Varšavi da preduzmu sve zakonske mere kako bi se sprečila masovna seča stabala u Bjalovješkoj šumi, koja je pod zaštitom Uneska i poslednja prašuma na Starom kontinentu. Sa druge strane, predstavnici poljskog ministarstva zaštite životne sredine izjavljuju da su spremni da idu na sud sa EU kako bi dokazali ispravnost svog stava – da seča ne šteti već pomaže ovoj zaštićenoj lokaciji.

„Smatramo da je krajnje vreme da se stavi tačka pred Sudom pravde EU čime bi se zaustavile dezinformacije da seča koja se sprovodi u skladu sa našim planom ’Priroda 2000’ šteti biodiverzitetu”, prenose svetske agencije izjavu Jana Šiška, ministra za zaštitu životne sredine.

Stav Poljske jeste da se stabla seku kontrolisano i to najviše zbog sprečavanja najezde insekata, štetočina iz redova potkornjaka, potom očuvanja bezbednosti drumskog saobraćaja kao i snižavanja rizika od širenja šumskih požara. Međutim, Evropskoj komisiji su prošle godine međunarodne ekološke organizacije podnele prijave, između ostalih i Grinpis. Oni tvrde da je seča nekontrolisana i da dovodi u opasnost biodiverzitet.

Ostaci prašume koja se u praistoriji prostirala po čitavom evropskom kontinentu, od obale Atlantskog okeana i Baltičkog mora na severu do Urala i Crnog mora na istoku, sada se nalaze na obe strane poljsko-beloruske granice. Šuma je stara 8.000 godina i danas se prostire na 580 kvadratnih milja. Pod zaštitom je Uneska od 1979. godine.

Ova šuma je dom za više od 20.000 različitih životinjskih vrsta: 260 vrsta ptica, 4.000 vrsta gljiva, predatora... Jedna je od najpoznatijih staništa evropskog bizona, koji je najkrupniji evropski sisar i potomak divljih evropskih bikova, pa je posebna turistička atrakcija.

Deo u Poljskoj zauzima 17 odsto ukupne površine šume, i, nažalost, poslednjih godina je upravo u ovom delu došlo do najezde insekata koji ispod kore drveta prave hodnike i tako ga uništavaju. Veliki broj stabala je izuzetne starosti. U Bjalovješkoj šumi ima hrastova starijih od 400 godina, borova od dva i po veka, jela od 200 godina...