Ulepšavanje „naličja" avalske priče

Ako ode­mo u Pa­riz, si­gur­no će­mo obi­ći Aj­fe­lov to­ranj, a u Pi­zi ne­će­mo pro­pu­sti­ti da se sli­ka­mo pred Kri­vim tor­njem. U to­me ni na­ša pre­sto­ni­ca ne za­o­sta­je za sve­tom. I mi ima­mo naš to­ranj – Aval­ski. Im­po­zant­na gra­đe­vi­na, naj­vi­ša na Bal­ka­nu, ču­var je i pod­set­nik na bur­nu isto­ri­ju na­šeg gra­da. Na svo­ja tri „no­ga­ra”, ko­ji pod­se­ća­ju na srp­ski tro­no­žac, uz­di­že se na istom me­stu gde su pre 18 go­di­na NA­TO sna­ge po­ru­ši­le sta­ri to­ranj.

Za­la­ga­njem gra­đa­na Sr­bi­je, ko­ji su uče­stvo­va­li u ve­li­koj ak­ci­ji pri­ku­plja­nja nov­ca, to­ranj je ob­no­vljen i da­nas se po­no­vo pr­ko­sno uz­di­že mo­tre­ći na ceo grad, ali i da­lje – na bre­go­vi­tu Šu­ma­di­ju i rav­ni­cu pre­ko Sa­ve i Du­na­va.