Veran Zvezdi i Jugoslaviji

Voleo je Crvenu zvezdu iznad svega. Podjednako i Jugoslaviju. Dva najdraža dresa su mu bila: klupski crveno-beli i plavi reprezentativni. Nikad, nije otišao u inostranstvo da tamo zarađuje hleb: ni kao igrač, ni kao fudbalski stručnjak. A, bio je cenjen u svetu.

„Meni su Zvezda i Jugoslavija drugi dom. I ja u njemu lepo živim”, govorio je Mitić, iako je dobijao dosta ponuda prilikom gostovanja Crvene zvezde u inostranstvu, na raznim turnejama i turnirima. Zveckali pred njim dolarima i kad je s reprezentacijom Jugoslavije i grada Beograda, odlazio na utakmice van granica naše zemlje.

U knjizi „Rajko Mitić s loptom po svetu”, koju je uredio nekadašnji njegov klupski drug i novinar Ljubomir Lovrić, golman koji se pre Drugog svetskog rata (1939.) proslavio odbranama protiv Engleske (2:1 za Jugoslaviju), opisano je i prvo vrbovanje Zvezdinog drugog kapitena (prvi je bio Milovan Ćirić).

Gradska reprezentacija Beograda (Mrkušić, Stanković, Kašanin, Zl. Čajkovski, Horvat, Simonovski, K. Tomašević, Mitić, Sandić, Bobek, B. Mihajlović) krajem 1946. godine igrala je u Parizu i pobedila Rasing sa 4:2. Štampa je veličala igru Mitića, Čajkovskog i Simonovskog. Francuski stručnjaci su Mitića i Čajkovskog predlagali za tim Evrope, koji je trebalo da se sastane sa Engleskom u Londonu. Naravno, Rajko i Čik (Čajkovski) zapali su za oko i menadžerima, koji su im ponudili profesionalne ugovore, a u to vreme u Jugoslaviji igralo se amaterski.

„Možete da budete slavan, da imate sve što zaželite. U vašim nogama leži ogromno bogatstvo. Evo, ovde samo treba da napišete vaše ime i prezime, – udvarao se jedan menadžer Rajku Mitiću.

Mitić je pocrveneo u licu, odmahnuo glavom i izleteo iz sobe. Kad se vratio, još ljući no što je bio rekao je: „Ne. Ne želim da potpišem ugovor. Meni ne treba vaš novac. Ja imam sve u mojoj zemlji”.

Mitić je oduševljavao svojom igrom inostrane stručnjake. Briljirao je na Svetskom prvenstvu 1954. godine u Švajcarskoj, protiv Brazila u Lozani bio je igrač broj jedan. Taj duel je proglašen „lepoticom šampionata”. Ubrzo, u Londonu su se sreli tim Evrope i Engleska, koja je u to doba bila nepobediva. Rajko Mitić je dobio poziv da brani boje Starog kontinenta, ali je morao zbog povrede da otkaže.

Savezni kapiten Jugoslavije (23. april 1967. – 18. novembar 1970.) Rajko Mitić i kao stručnjak uživao je veliki ugled. FIFA mu je poverila da bude selektor njenog tima kad se slavni sovjetski golman Lav Jašin opraštao od aktivnog igranja. Sa Štefanom Kovačom, rumunskim trenerom koji se proslavio vodeći amsterdamski Ajaks do titule prvaka Evrope, sastavio je tim Evropskih zvezda u Plovdivu u čast završetka igračke karijere najboljeg bugarskog fudbalera Hrista Boneva.

Juče su se poštovaoci oprostili od Rajka Mitića. Ali, njegovo ime kao igrača, trenera, saveznog kapitena i čoveka zauvek će ostati upamćeno.

Služiće i kao najlepši primer kad se pomenu Crvena zvezda i Jugoslavija. Prva Zvezdina zvezda večno će sijati.