Ružičasti maj

I što reče onaj Šveđanin Ustlund, dobitnik „Zlatne palme“ u Kanu: Nemamo bolje oružje od satire. Na ružičastoj televiziji dojučerašnji premijer nam je onomad prikazivao kako izgleda život u ružičastom, da bi mu i pokojna Edit Pjaf (Vrabac) pozavidela. Jer, ovde i vrapci znaju šta nas čeka – La vi an roz). Sad, neki pesimisti, kao onaj Laušević, rekli bi: Prođe vek, dve godine nikako, ali slika ne laže – umesto ledine fabrika, umesto ruševina palate, umesto kozje staze autoput, umesto brda tunel... Sve nam je to odlazeći premijer lično prezentovao, što, ruku na srce, deluje impozantno. U graditeljskom smislu, jer za rušenje nije bilo noćne kamere. Najavio je i plate i penzije veće nego ikad. Posebno penzije, tako da babe i dede neće morati honorarno da rade kako bi prehranili familiju. I šta hoće ovaj narod!? Da se čovek ispava, da deli odlikovanja, da putuje po svetu, da diže crkve, ako treba i na vodi... Da više ne disciplinuje novinare, da ne gaca pod šlemom po gradilištima, da ne spava, jer „taj dosovski pepo kleti u snu dođe pa mu preti“? Ko će da zauzda tu šaku jada? E, pa, tražili ste, gledajte!

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU