Sećanje

Bili su blagosloveni svi časovi

Što smo ih zajedno proveli,

svi zajedno progutani zalogaji;

kroz mnoge mutne dane i jeseni

ono proleće još sjaji.

Blagosloven bio je svaki pogled

kojim si me tada obdario

i svaki topli izraz tvoga lica,

i roj svih onih prolaznih sitnica

milošte punih.

Nijednoj livadi nije toplota sunaca

bila toliko slatka

koliko meni tada tvoja ljubav.

I dan i noć i nedelja činila mi se kratko

kad sam s tobom.

Bila mi je uza te uvek topla duša

kao zemlja tek uzorana.

Čini mi se da sam u ono doba

bila lepa i srećna svakog dana.

Bilo je sve kao u snu devojaka.

Čini mi se da si se na mene uvek osmehivao,

da nijedan dan s tobom nije ružan

ni prazan bivao;

da su neprimetno tekli časovi

i kad se radi i kad se odmara.

Prepun i sladak bio mi je život tada

kao plod nara.

Bilo je sve kao u snu devojaka.

Kud god smo zajedno išli,

zemlja nam je cvetala i rudila.

I da se još jednom rodim,

opet bih one dane zažudela.

(Politika 6. januar 1940. godine)