Za „Taš" me vezuje sećanje na Gagu Nikolića i Boru Todorovića

Da mi je neko te davne 1981. godine rekao: „Mali, ponovo ćeš ovde nastupiti 2017”, mislio bih tada da je lud. Pa, tada mi je to bilo toliko daleko da sam verovao kako neću biti živ.

Ovako pred koncert 10. juna upravo na „Tašmajdanu” priča Zoran Kiki Lesendrić, rok muzičar, kompozitor i producent, vođa „Pilota”, grupe koja je osnovana u septembru 1980. godine da bi godinu dana kasnije nastupila upravo pod reflektorima kultnog „Taša”.

– Od prvog singla prošlo je 37 godina, od prvog nastupa na „Tašmajdanu” 36. Subotnji koncert biće treći na tom mestu jer smo i 1987. godine nastupili – priča Kiki uz opasku kako je 37 godina postojanja na muzičkoj sceni zapravo ozbiljan životni vek za čoveka.

Lesendrić i njegova grupa, po dužini trajanja, dođu nekako rame uz rame uz bendove poput „Riblje čorbe”, „Ju grupe”, „Galije” i drugih koji broje četiri i više decenija rada.

– Svi ti stariji bendovi koji traju već nekoliko decenija i dalje rade i ne odustaju. Pitate me u čemu je tajna? Nema tajne. Još u vreme kada smo počinjali shvatili smo da mora stalno da se radi kako bismo opstali. Stalno na točkovima da budemo. Takav je bio sistem. Stalno da smo se brusili. Istina, tada je bila ogromna konkurencija. Čak 50, 60, 70 fantastičnih pesama bi godišnje izlazilo. Pa, vidi kako ćeš da opstaneš... Evo, sada je 90 odsto radijskog programa upravo iz tog vremena, iz sedamdesetih i osamdesetih godina. Radio bazira svoje postojanje na muzici kako domaćoj tako i stranoj iz tog vremena. Istinski zlatnog perioda i to ne samo u muzici već i umetnosti – smatra Kiki Lesendrić i dodaje kako su pesmom morali i neku poruku da prenesu. Ma koliko ona naizgled bila i banalna.

– Na primer kao „Apsolutno tvoj...” Možda je i trivijalno ali zvuči – kaže vođa „Pilota”.

I nakon bezmalo četiri decenije Kiki i „Piloti” se spremaju da na istom mestu sviraju iste stvari kao te večeri kada su prvi put zasvirali na „Tašu”.

– Naravno, i neke nove. One koje su decenijama kasnije odsvirane na nekim drugim koncertnim prostorima – kaže Lesendrić i podseća kako je to bilo vreme i nekog novog i starog talasa. Vreme velikih „starih” grupa poput jednog „Bijelog dugmeta”, sastava „Leb i sol”, „Smaka”, „Parnog valjka”...

– Ali i vreme moje generacije... „Filma”, „Prljavog kazališta”, „Azre” i Džonija Štulića... „Azra” je godinu dana pre nas počela, 1979. godine. Džoni je na neki način i povukao sve ove klince. On je možda bio prvi panker. Bili su tu i „Idoli”, „Električni orgazam”, „Šarlo”... Na početku je bilo dobrih bendova koji su snimili samo jednu pesmu pa se povukli. Kao, na primer, „Petar i zli vuci”, „Stidljiva ljubičica” iz Zagreba... Sjajno je kada generacija svira za svoju generaciju. Ja sada sviram klincima – priča Kiki i dodaje:

– Bilo je to i lepo vreme. Samo kada se setim kako smo tada svuda putovali bez viza i kako nam je to bilo tako normalno. Posle smo shvatili da to baš i nije tako normalno. Bilo je to neko vreme nalik utopiji. Vreme koje je donelo procvat u muzici, u umetnosti. Kakav god da je bio sistem. Bilo je to vreme kada uopšte nismo kaskali za jednom nemačkom, francuskom, austrijskom muzičkom scenom. A „Taš” je imao poseban šmek. I ostao je takav. Bio je on oličenje gradskog duha. Za „Taš” me vezuje sećanje na Gagu Nikolića, Boru Todorovića, Radeta Markovića, neku gradsku gospodu kakvi su oni bili.

Priča naš sagovornik i kako je kao dete išao na „Taš” da gleda – koridu!

– Koridu usred Beograda! „Čorba” je, sećam se, bila na „Tašu”. Svirali smo prošle godine na otvaranju novog starog „Taša”. Mi i mnogi drugi bendovi. Dugo se čekalo na njegovu obnovu ali će on dugo i da traje. „Taš” je spoj sporta, muzike, cirkusa kakav je donela jedna korida, trka fića... Bilo je to mesto na koje su dolazili Beograđani znajući da je to njihovo mesto. Nema mnogo takvih gradova – kaže Zoran Kiki Lesendrić.