Vatreni španski ples zaustavlja dah

Ansambl Nacionalnog baleta Španije priredio je u „Sava centru” događaj za pamćenje.

Poštovaoci strasnog flamenka imali su priliku da u jednom spektaklu gledaju četiri njihove najbolje predstave koje zaustavljaju dah. A kako i ne bi kada je na Velikoj sceni suvereno vladalo više od 50 vrhunskih plesača uz pratnju desetine muzičara. Zaveli su publiku „Bolerom” na muziku Morisa Ravela i komadima „Ritmos”, „Solea del Manton” i „Alento”. Za koreografiju su bili zaduženi Alberto Lorka, Blanka del Rej, Rafael Agilar i Antonio Naharo.

Program je bio podeljen u dva dela. Strast u snažnim i vatrenim pokretima, zvuk kastanjeta, ritmički udarci potpetica, plesno nadmetanje dama i kavaljera odevenih u raskošne kostime i još mnogo toga što ispisuje plesnu priču nikoga ne ostavlja ravnodušnim, naprotiv, svi ovi elementi bili su formula za podizanje raspoloženja.

Koreograf i umetnički direktor Nacionalnog baleta Španije, Naharo, nije krio radost zbog ponovnog gostovanja u srpskoj prestonici iz koje nosi divne uspomene.

Njegova poruka, uoči spektakla – da u španskom nacionalnom plesu ima mnogo više od flamenka i da su njegovi igrači vrhunski izvođači tradicionalnog i savremenog plesa, potvrdila se na delu.

Naharova koreografija „Alento” upućuje na živost i polet, a ritmom i melodičnošću naslanja se na argentinski tango, džez i bluz.

Ovom simbiozom pokazuje se koliko je španski ples otvoren za fuzije s drugim plesovima i muzikom. Bez obzira na to koje komade izvode, sve koreografije zahtevaju izuzetne igrače sposobne da bi bile prilagođene novim izazovima na sceni, što otkriva i pravac kojim se razvija ovaj nacionalni ansambl.

Igrač Serđo Bernal, koji već devet godina igra u „Boleru” i prvak je nacionalnog ansambla, pobrao je simpatije publike, baš kao i njegove kolege Eduardo Martinez i Inmanulada Salomon Perez, ali i svi drugi članovi trupe. Koreografija „Bolera” u kojoj su briljirali i dalje je savremena, iako je nastala pre tri decenije i nosi ritam koji nije svakodnevan u španskom plesu, ali to umetnike inspiriše da se usavršavaju i ispituju granice svojih mogućnosti.

Nacionalni ples Španije jedinstven je u svetu. Njihovi igrači s osam godina počinju obuku, ali samo pod uslovom da ne prekidaju redovno školovanje. Karijera im traje do 40. godine. Pored plesnih pedagoga s budućim umetnicima rade i najbolji glumci.

„Igrači moraju da imaju tehniku klasičnog baleta, energiju i snagu flamenko igrača, a fizički da budu u dobroj kondiciji poput fudbalera Reala”, opisao je umetnički direktor neke karakteristike umetnika. Nacionalni balet Španije trenutno čine samo španski igrači, ali je ansambl otvoren i za igrače iz drugih država.

Ministarstvo kulture Španije osnovalo je balet 1978. godine popularizujući flamenko ples koji je Unesko proglasio za nematerijlnu svetsku baštinu.

Grandiozna struktura ovog ansambla podstiče najveće vrednosti baletske umetnosti. Čuva i predstavlja tradiciju španske klasične plesne škole flamenko, muziku i igru nastalu nastalu u Andaluziji u 18. veku.