Evropa i Rusija nastavljaju istraživanje Marsa

12. 06. 2017. 15:00

(Фото Ројтерс/НАСА)

Istraživanje Marsa do sada nije išlo glatko, ali to nije obeshrabrilo naučnike u potrazi za odgovorom na pitanje da li je na Crvenoj planeti nekada bilo života. Ukoliko jeste, to bi značilo da nismo sami u univerzumu. Naučnici u Evropskoj svemirskoj agenciji (ESA) već su ostavili iza sebe prošlogodišnji neuspeh, kada se jedna od njihovih letelica srušila, i uveliko pripremaju svemirski brod za traženje gasova koji nagoveštavaju mogućnost postojanja života.

Otkrivena najvrelija planeta

Međunarodni tim naučnika otkrio je planetu sličnu Jupiteru, koja je toplija od većine zvezda i koja bi mogla da ima rep nalik na kometu. To otkriće iznenadilo je astronome, koji priznaju da nisu sigurni kako je moguće da je Kelt-9b, kako je označena planeta, postoji, izvestila je Raša tudej.Kelt-9b ima temperaturu od 4.327 stepeni Celzijusa. „Toliko je vrela da je vrelija od većine poznatih zvezda”, rekao je vođa tima naučnika Skot Gaudi, profesor astronomije na Državnom univerzitetu Ohaja.Planeta ima skoro tri puta veću masu od Jupitera, ali upola manju gustinu. To je, po naučnicima, rezultat ekstremne radijacije koja dolazi sa zvezde domaćina, zbog čega se njena atmosfera „naduva kao balon”. „To je planeta po svim mogućim definicijama, ali se njena atmosfera skoro sigurno razlikuje od bilo koje druge planete koju smo ikada imali prilike da vidimo, zbog temperature njene dnevne strane”, objasnio je Gaudi.

Poslednja etapa zajedničke misije ESA i ruskog „Roskosmosa” na Mars 2016. godine nije se završila slavno. Modul „Skjapareli” pao je na površinu te planete i nije poslao signal.

Međutim, svemirska letelica (orbiter) u kojoj je modul putovao potpuno je funkcionalna. Posle testiranja instrumenata na letelici, naučnici se pripremaju da počnu sa potragom za izvorima metana i drugih gasova na površini Marsa. To zahteva složen naučni proces, jer je letelica udaljena 400 kilometara od planete. „Biće to posao nalik na rad Šerloka Holmsa, jer ćemo morati da otkrijemo da li metan nastaje iz geoloških ili bioloških aktivnosti”, rekao je naučnik Horhe Vago za Glas Amerike.

Biće potrebni i neki kompleksni manevri. Orbiter se kreće prebrzo za skeniranje površine Marsa, što znači da će kontrolori misije morati da ga uspore i da promene njegovu putanju po elipsi, u kružnu. U pokušaju da pri tome uštede gorivo, naučnici su odlučili da iskoriste veoma promenljivu atmosferu Marsa za usporavanje letelica. Orbiter bi trebalo da pošalje prva merenja gasova sa Marsa pre kraja ove godine. U međuvremenu, inženjeri iz evropske i ruske svemirske agencije već konstruišu sledeću sondu, koja bi trebalo da krene na put ka Marsu 2020, u potrazi za najboljim mestom za sletanje. „Tražimo mesto gde voda postoji stotinama miliona godina i želimo da ta voda u tečnom stanju bude niske energije – odnosno da se sporo kreće, kao u kanalima u Amsterdamu”, naveo je Vago.

Naučnici imaju teoriju da su uslovi na površini Marsa pre više milijardi godina bili slični uslovima na Zemlji, kada je život bio u začetku.