Albanski san

Od na­šeg do­pi­sni­ka
Frank­furt, Haj­del­berg – Pri­zor s po­čet­ka de­ve­de­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, ka­da je gru­pa Al­ba­na­ca ka­mi­o­nom pro­bi­la zi­da­nu ogra­du ne­mač­ke am­ba­sa­de u Ti­ra­ni u že­lji da na ne­mač­kom tlu za­tra­ži azil, mo­žda naj­bo­lje osli­ka­va že­lju mno­gih Al­ba­na­ca da ži­ve u Ne­mač­koj. Kad se iz­u­zme su­sed­na Ita­li­ja, u ko­joj je al­ban­ska di­ja­spo­ra naj­broj­ni­ja i ima oko 600.000 lju­di, Ne­mač­ka je omi­lje­na de­sti­na­ci­ja za al­ban­ske mi­gran­te, bi­lo da su oni po­re­klom iz Al­ba­ni­je ili iz Ma­ke­do­ni­je, Cr­ne Go­re i Sr­bi­je, na­ro­či­to sa Ko­so­va i Me­to­hi­je.

Ka­da se pro­če­šlja­ju po­da­ci ne­mač­ke Sa­ve­zne slu­žbe za sta­ti­sti­ku (De­sta­tis) i sa­be­ru le­gal­ni do­se­lje­ni­ci u Ne­mač­ku ko­ji su do­šli sa Ko­so­va i Me­to­hi­je, iz Al­ba­ni­je i de­lom iz Ma­ke­do­ni­je, s oni­ma ko­ji su iz ovih ze­ma­lja do­bi­li ne­mač­ko dr­ža­vljan­stvo, pro­ce­nju­je se da je u Ne­mač­koj 2015. le­gal­no ži­ve­lo oko po­la mi­li­o­na lju­di al­ban­ske na­ci­o­nal­no­sti, ne ra­ču­na­ju­ći vi­še od 100.000 lju­di iz Al­ba­ni­je i sa Ko­so­va i Me­to­hi­je ko­ji su 2015. tra­ži­li azil, kao i, ka­ko se pro­ce­nju­je, ne­ma­li broj onih ko­ji ile­gal­no ži­ve u Ne­mač­koj.

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU