Ajnštajnova pisma prodata za 210.000 dolara

JERUSALIM – Pisma koje je pisao naučnik Albert Ajnštajn o bogu, Izraelu i fizici prodata su za bezmalo 210.000 dolara na aukciji u Jerusalimu, a najvišu cenu dostiglo je ono o stvaranju sveta.

Osam pisama napisanih na engleskom jeziku od 1951. do 1954. godine s Ajnštajnovim potpisom prodato je u aukcijskoj kući „Viners” koja je prvobitno procenila njihovu zajedničku vrednost između 31.000 i 46.000 dolara.

Najviše, 84.000 dolara, ponuđeno je za pismo eminentnom fizičaru Dejvidu Bomu, izvestili su izraelski mediji. U njemu je Ajnštajn napisao da „ako je bog stvorio svet, njegova prva briga sigurno nije bila da ga učini lako razumljivim za nas”. Napisano je u februaru 1954, godinu dana pre Ajnštajnove smrti.

Aukcijska kuća je saopštila da su pisma bila vlasništvo pokojne Bomove udovice.

U drugom pismu Bomu, prodatom za 50.400 dolara, Ajnštajn je diskutovao o vezi koju je njegov koledž uspostavio između kvantne teorije i relativističke teorije polja.

„Moram da priznam da nisam sposoban da pogodim kako se takva veza može postići”, napisao je on u pismu pisanom pisaćom mašinom koje sadrži jednačinu čitko ispisanu rukom i piščev potpis.

Bom, koji je rođen u SAD, radio je s Ajnštajnom na Univerzitetu Prinston pre nego što je pobegao u Brazil, nakon što je izgubio svoj položaj za vreme lova na veštice senatora Džozefa Makartija.

U pismu iz februara 1953. godine Ajnštajn poredi „trenutno stanje svesti” Amerike tokom tog progona komunista sa paranojom u Nemačkoj početkom 20. veka za vreme kajzera Vilhelma Drugog.

Izraelski iluzionista i mađioničar Uri Geler kupio je pismo iz 1954. godine u kome Ajnštajn diskutuje o mogućem Bomovom preseljenju u Izrael.

„Izrael je intelektualno živ i interesantan, ali ima vrlo uske mogućnosti i odlazak tamo bez namere da ga napustiš prvom prilikom bio bi za žaljenje”, naveo je on.

Bom je postao gostujući profesor na čuvenom Tehnološkom institutu „Tehnion” u Haifi 1955. i posle dve godine preselio se u Englesku. Ajnštajn je bio u prvom upravnom odboru Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu i u svom testamentu je ostavio svoje beleške toj ustanovi. (Beta)