Rekonstrukcija za novi početak

29. 06. 2017. 11:00

Игор Станковић, Војкан Борисављевић и Душан Свилар (Фото. Д. Жарковић)

Kada se Velikom dvoranom Doma sindikata sutra uveče prolome prvi taktovi čuvene pesme Dušana Jakšića „Beograde”, koju će pod upravom Vojkana Borisavljevića izvesti Umetnički ansambl „Stanislav Binički”, biće to uvod u oproštajno veče, besplatno za posetioce, pred veliku rekonstrukciju šest decenija stare sale koja pamti mnoge slavne ličnosti i događaje.

Duh prošlog u novom ruhu
– Velika dvorana sa holom i bioskopskim salama biće zvanično zatvorena zbog rekonstrukcije koja će trajati od šest do osam meseci. Kompletna zgrada je 2013. proglašena spomenikom kulture što podrazumeva da mora da se očuva njena osnovna namena i izgled dvorane. Poslednja velika rekonstrukcija bila je 1978. kada je promenjen enterijer ulaznog hola, zamenjene su stolice u Velikoj dvorani i preuređene lože. Od tada do danas vršene su neke sitne intervencije i uglavnom su se odnosile na tehničko unapređenje. Na osnovu starih fotografija nastojaćemo da zadržimo duh prošlog vremena „ogrnut” u novo ruho – kaže Igor Stanković, filmski distributer i direktor firme Dvorana Doma sindikata, koja je zakupila ovaj prostor.Prema njegovim rečima, ono što je Dvoranu činilo prepoznatljivom – jedinstveni mermerni pod, gelenderi i rukohvati – biće reparirani.– Nakon rekonstrukcije od 1.600 mesta, u sali će ostati oko 1.300 zbog povećanja razmaka između redova. Umesto tri, biće pet manjih bioskopskih sala, kao i konferencijska sala, dečja igraonica i džez bar. Nakon rekonstrukcije, Dvorana će predstavljati, sa svojim kapacitetom, najveću koncertnu dvoranu u Beogradu. Vrata Doma sindikata biće otvorena ne samo za komercijalne već i umetničke sadržaje. Džez će da se vrati tamo gde je počeo, Fest tamo gde je nastao kao i Festival dokumentarnog filma – najavljuje Stanković.

Nakon 27 otpevanih i odrecitovanih numera koje će interpretirati neka od velikih imena „stare muzičke garde”, pevači koji su obeležili istoriju ovog beogradskog zdanja za kraj će zajedno izvesti pesmu „A sad adio”. Uz čuveni „Zvižduk u osam” i Đorđa Marjanovića, „Odiseju” i Lea Martina, Žarka Dančua i Nadu Pavlović, Beti Đorđević i Borisa Bizetića, Bilju Krstić, Jadranku Jovanović, glumce Ljiljanu Stjepanović, Minu Lazarević, Milana Gutovića, Anu Sofrenović, publika će se prisetiti nekih starih vremena kada je ispred Doma sindikata ostalo 2.000 ljudi u nadi da će ipak ući i slušati koncert velikog Jehudija Menjuhina. Ili onih davnih Festovskih dana kada niko nije prepoznao slavnog Džeka Nikolsona jer je – pustio bradu...

Bila su to vremena kada su mermernim holom zdanja na nekadašnjem Trgu Marksa i Engelsa šetali Elizabet Tejlor i Ričard Barton, Ingrid Bergman, Vitorio de Sika, Roman Polanski, Rej Čarls i Ela Ficdžerald, Artur Rubinštajn, Dizi Gilespi, Beograđanima pevale velika Džozefina Beker i francuska muzička ikona Mirej Matje, kada su uživo mogli da vide Šarla Aznavura i Iva Montana, čuju šta ima da kaže Sergej Bondarčuk....

– Sa „Biničkim” ćemo izvesti evergrin domaće i strane pesme koje su se nekada pevale u toj dvorani – kaže kompozitor i dirigent Vojkan Borisavljević koji je u Domu sindikata prvi put nastupio 1967. i to sa Dušanom Prelevićem, koji je tada imao 18 godina.

– Bilo je pitanje prestiža nastupiti u Domu sindikata koji je sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka bio nešto poput pariske „Olimpije”. Posebno je bilo važno nastupati na festivalskim večerima, i posebno je to bilo važno muzičarima. Sa raspadom stare države došao je krizni period i za Dom sindikata. A onda su 2006. počele „Pesme Dragana Stojnića” i dve godine kasnije, posle dugo vremena, viđeni su ispred zgrade tapkaroši. I, kao da je dvorana ponovo oživela – priseća se Borisavljević.

Mladi pevač Dušan Svilar u ovom zdanju nastupao je više puta. Između ostalog, i na koncertu sa Kemalom Montenom 2014, poslednjem koji je čuveni Kemo održao u Beogradu.

– Kada sam prvi put video salu, bilo mi je jasno kako je to nekada izgledalo. Ona sedišta mogu lako da vas vrate u prošlost. Taj prvi put kada sam ušao u Veliku dvoranu zamišljao sam u crno-beloj tehnici ljude koji čekaju da počne predstava. Mislim da je ta sala jedna od najboljih u Srbiji. U Beogradu je sigurno najbolja. I kada je reč o akustici i intimnoj atmosferi sa publikom koja vam je blizu i iz poslednjeg reda – kaže Svilar, koji će sutra uveče otpevati pesmu „Ljubav je samo reč”.