Stabilokratija

Ključna reč ovih dana je „stabilnost“. Sa raznih adresa u Evropskoj uniji kažu još i kako je demokratija navodno loša ukoliko nije stabilna. U Briselu demokratija kao da nije na ceni, posebno kad je reč o drugim, manje razvijenim državama čije elite potcenjuju a birače preziru. Govori se o „stabilokratiji“.

Volfgang Petrič, austrijski diplomata i bivši guverner Bosne i Hercegovine, hvali Srbiju kao regionalni faktor stabilnosti. Tvrdi da je zvanična Srbija odolela provokacijama. Dakle, u regionu postoje i neki centri nestabilnosti koje, razumljivo, ne imenuje. Stabilnost bi trebalo da podrazumeva postojanost i, makar u izvesnoj meri, nepromenljivost. Petrič ipak govori o daljoj afirmaciji kosovske „države“ koju Srbija i UN ne priznaju. Dakle, gotovo deceniju posle jednostranog priznanja državnosti Kosova „stabilnost“ znači njenu bezuslovnu državnu afirmaciju. Nestabilnost pak podrazumeva svako spominjanje punih prava tamošnjeg srpskog naroda ili prava Republike Srbije. Za um tipa Petričevog Srbija je verovatno nešto kao divlja otpadnica od međunarodnog poretka koja je nekada bila napala „republjik kosova“, izvršila tamo genocid, naselila deo te međunarodno priznate države i sada pravi probleme oko uspostavljanja dobrosusedskih odnosa. Nestabilno je i u Bosni i Hercegovini. 

Napredni klub

CEO TEKST SAMO U ŠTAMPANOM I DIGITALNOM IZDANjU