Uloga helikoptera u revoluciji

Da li će uz ovakav scenario Maduro dočekati predsedničke izbore 2019. godine na vlasti? Morao bi da bude tvrđi orah od Čavesa i od Rusije da dobije mnogo više od pšenice.

Čak i da se složimo da je Maduro tiranin koji izgladnjuje svoj narod, da je Viktor Orban diktator koji voli vlast i neće da prima migrante, a Viktor Janukovič proruska marioneta – da li možemo da se saglasimo kako ćemo da nazovemo situaciju u kojoj posada otetog policijskog helikoptera ispaljuje rakete na zgradu Ustavnog suda u Karakasu?

Ne možemo, naravno. Neki bi to nazvali humanitarnom intervencijom za promenu ustava, neki akcijom „Oružjem protivu otmičara” (ustava), oslobađanjem naroda od tiranina, terorističkim napadom, državnim udarom... Neki bi nazvali i revolucijom koja se već tri meseca valja ulicama Karakasa na kojima je u teškim okršajima naroda i vladinih snaga poginulo 76 ljudi, povređeno više od 1.000, a uhapšeno hiljade njih.

CRNI JASTREB: A onda se pojavio izvesni Oskar Peres, policajac, neki tvrde obaveštajac, čije su se arhivske fotografije na platformi helikoptera sa sunčanim naočarima i automatskom puškom odmah pojavile na svetskim servisima. Čovek je fotografisan 2015. godine, sa takvom scenografijom kao da se već tada znalo koju će ulogu odigrati dve godine kasnije. U video klipu koji je u utorak postavljen na Instagramu pozvao je svoje sunarodnike da se usprotive tiraniji kriminalne vlade, seo u policijski helikopter i ispalio dve rakete na zgradu Ustavnog suda u Karakasu.

Dok je Peres iznosio programske stavke, pored ovog lepog lica revolucije ili onoga što bi Maduro nazvao državnim udarom u režiji SAD, stajali su uniformisani muškarci sa maskama na licu, koji nisu u tako besprekornoj fizičkoj formi i tako stilizovani.

U savršeno isplaniranoj akciji sreća je, neki bi rekli loša, što jedna raketa nije eksplodirala, a druga nije izazvala ljudske žrtve. Peres ne samo da je pucao nego je iznad Karakasa razvio transparent na kome je pisalo „Sloboda. Član 350”, što je već poruka za uži krug dobro upućene publike. U venecuelanskoj modernoj revoluciji to je pozivanje na član Ustava koji dozvoljava pravo na građansku neposlušnost ukoliko vlast krši demokratske vrednosti i potkopava ljudska prava. Ali nemaju svi jednako pravo da se pozivaju na ustav.

U STAV MIRNO: Zato je pitanje od milion dolara ko će kako tumačiti ustav i koji članovi u njemu ne valjaju. U Poljskoj to ne može da procenjuje Ustavni sud jer, posle promene vlasti krajem 2015. godine, odnos provladinih i „nezavisnih” sudija nije više odgovarajući. Sada ima više provladinih koji su nadjačali nekadašnje provladine a sada nezavisne. To u Venecueli takođe ne može da bude Ustavni sud, jer kada je ta institucija početkom godine proglasila nezakonitom odluku parlamenta o Madurovoj smeni, usledile su nasilne demonstracije na ulicama a onda i raketni napad na zgradu ovog suda. Uz domišljatu poruku sa transparenta koji je lepršao iznad Karakasa i opominjao predsednika da će mu taj isti ustavni sud koji ga je branio – doći glave.

Ustavi inače znaju da smetaju u mnogim državama. Poljska i Mađarska su najsvežiji primeri. Evropska komisija je jako nezadovoljna kada se nacionalni zakonodavni sistemi ponašaju kao jedan od tri stuba vlasti. Poželjno je svakako da budu nezavisni – ali od vlastite vlade. Nikako nije preporučivo da se udaljavaju od načina na koji Brisel razmišlja. Ili bilo koja nadnacionalna institucija.

MISIJA: Danas je pravo na pobunu važnije od logičnosti funkcionisanja poretka i zakonodavstva. Danas komesarka za pravdu Evropske unije Vera Jurova kaže da je odlično što građani u Budimpešti protestuju protiv vlade, što brane civilni sektor iliti nevladine organizacije ili Sorosov univerzitet. Sve je to odlično, jer administrativne mere Evropske komisije i pokretanje kaznene politike protiv njihove države ne bi bilo tako efikasno ako na ulicama ispred zgrada vlada i predsednika ne bi ključalo narodno nezadovoljstvo. Tako je bilo u Ukrajini, danas je tako u Budimpešti, Karakasu, sutra negde drugde.

Zato danas kancelarija Ujedinjenih nacija za ljudska prava u Ženevi kritikuje Madurovu vlast što ne poštuje vladavinu prava i slobodu okupljanja. Odlično je kada se na ulicama Karakasa tuku demonstranti i vladine snage ili kada u Odesi nezadovoljni demonstranti spale žive ljude. To samo znači da njihovi predsednici ili premijeri ne vode računa o svom narodu, da vole da donose pogrešne zakone, kradu, lažu i ubijaju, imaju loše mišljenje o Sorosu a vole Putina, Erdogana, Iran ili Severnu Koreju.

Malo li je?! Ko bi onda mogao da pomisli da su samoproklamovani zaštitnici ljudskih prava zaduženi da štite prava samo nekih ljudi i njihovih interesa. Ili da nisu u pravu oni koji najavljuju da će Asad sigurno ponovo upotrebiti bojne otrove. Jer se ne dovodi pitanje da je čovek kome pomaže Putin sasvim lud i da će uraditi baš ono što će dovesti do intervencije američkih koalicionih partnera po njegovim snagama.