Starci izdržavaju matoru decu

Kao posledica niskog nataliteta u Srbiji i emigracije mladih, u poslednjih 15 godina došlo je do povećanja broja stanovnika starijih od 65 godina. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj onih koji su zašli u treće doba je veći od milion i trista hiljada. Sa sve većim udelom starijeg stanovništva u zemlji, problem njihovog smeštaja postaje sve izraženiji, kako u privatnim, tako i državnim domovima za stare.

Dozvolu za rad od Ministarstva za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku ima šest domova, s nešto više od 10.000 postelja, a pouzdanih procena o domovima za stare koji rade „na divlje” nema.

Nedostatak kapaciteta je problem sa kojim se suočava naše društvo, ali i nizak standard starih koji i pored želje da starost provedu u domu to ne mogu sebi da priušte, jer nemaju dovoljno novca, čulo se, između ostalog, na tribini Gerontološkog društva Srbije.

U našoj zemlji dodatan problem predstavlja i to što ostareli roditelji finansijski pomažu svoju decu. Oko 40 odsto starih roditelja izdržava svoju decu (potpuno ili delimično), a samo deset odsto dece izdržava svoje roditelje, podaci su sindikata „Nezavisnost”, koji je, pre dve godine, uradio istraživanje o materijalnom položaju penzionera.

Vladan Čokić, magistar medicinske genetike, ističe da predrasude o odlasku u dom, pre svega kod starih, a u izvesnom stepenu i kod njihove dece predstavljaju negativan faktor prilikom donošenja odluke o smeštaju u nekom domu za stara lica. To je u stvari fenomen „odbacivanja” i „šta će mi okolina reći”. Kako primećuje ovaj doktor, ljudi još ne mogu da prihvate dom za stare kao mesto koje treba da im produži i pruži kvalitetan život.

– Bračni parovi se ređe odlučuju za život u domu pošto jedan bračni drug preuzima brigu o drugom u slučaju bolesti ili invaliditeta – kaže Čokić. – Promene u bračnom statusu u starijem dobu obično imaju veliki uticaj na kasniji život udovaca koji gube pružanu podršku posle smrti svoje supruge. Nasuprot tome, udovice se dobro snalaze i zadržavaju mrežu pomoći koje su imale i pre smrti muža.

Ovaj doktor naglašava da je karakteristično da su većinom stariji muškarci u braku, a starije žene udovice, da bi se u poznijim godinama smanjivao broj brakova i povećavao broj udovica. Razlozi ove pojave su u tome što žene žive duže od muškaraca i što se žene obično venčavaju sa starijim muškarcima. Takođe, stariji udovci se češće ponovo žene od starijih udovica, komentariše on.

„Relativno mali broj starijih ljudi je razveden, jer je razvod bio manje socijalno prihvatljiv za ranije generacije. Današnje mlađe generacije, međutim, karakteriše povećani broj razvoda, pa kao posledicu toga možemo uskoro očekivati i povećan broj razvedenih u starijim godinama. Smanjenje nataliteta, odnosno povećan broj bračnih parova bez dece takođe će imati veliki uticaj na buduću negu i brigu starijih ljudi”, upozorava Čokić.

On kaže da starost nije samo nagomilavanje godina, već i proces davanja života godinama, a ne obrnuto.

Kako upozorava doktor Čokić, u toku starenja demencija postaje rastući problem širom sveta. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, demencija postoji kod tri odsto onih u starosnoj grupi od 65 do 69 godina, da bi u starosnoj grupi od 85 do 89 godina dostigla 30 odsto. Nažalost, još ne postoji efikasna terapija. Članovi porodice u početku imaju ključnu ulogu u nezi dementne osobe, ali kompleksnost bolesti, brojnost porodice i kućni raspored otežavaju pomoć takvim osobama, tako da se one moraju zbrinuti u domove ili socijalne ustanove.